Hteo bih da podelim jedno malo zapažanje koje sam primetio u poslednjih dve nedelje koje nisam proveo kod kuće, to jest u svom standardnom, svakodnevnom okruženju.

Prva stvar: Uopšte nisam zavistan o internetu i aktivnostima na istom. Nedelju dana oflajn, nisam ni osetio. Šta više — oflajn život je toliko jednostavniji da je to neverovatno. Real time nije ono o čemu internet trenutno bruji, tj. navala informacija u realnom vremenu kroz Twitter, Facebook, itd. Real time je zapravo mnogo sporije proticanje vremena u realnom svetu, u odnosu na moje (naše) zapažanje proticanja vremena onlajn. Treba to uzeti u obzir.

Druga stvar: Jako sam zavistan od interneta kada dođe do posla. Projekt menadžment (Teambox, PivotalTracker) nam je onlajn, lična organizacija (Backpack) mi je onlajn. Ništa mi nije bilo dostupno tokom dana kada sam hteo da radim, ali van kancelarije. OK, imam telefon koji je -verovatno- najbolji po pitanju pregledanja i rada na internetu, ali da li ste probali da tražite određeni jQuery plagin ili da pretražujete stok–foto sajtove preko EDGE konekcije sa ekrana dimenzija 320×480? Bolno je, do te mere da vam se jednostavno ne radi.

Dolazimo do trenutne situacije, kada pišem ovaj blog post iz kancelarije u kojoj igrom slučaja trenutno nemam internet konekciju, već sam onlajn preko konekcije telefona[1] i to radi za ne daj Bože, ali nikako nije za neki iole ozbiljniji rad.

Plan za u buduće — započeti prebacivanje na oflajn alate za ličnu organizaciju (razmatram povratak TaskPaper–u ili da koritim Simplenote i za task liste), potom iznaći način za kolaboraciju koja će funkcionisati u uslovima otežane pristupačnosti internetu.

1Baj d vej hvala @rimtutituki za preporuku za PDAnet — radi kao zmaj, MyWi iz nekog razloga krešovao svaki put posle par sekundi.