What especially galls [Leif Harmsen] is the commercialization and corporate regulation of personal and social life. As Facebook endeavors to be the Web’s headquarters — to compete with Google, in other words, and to make money from the information it gathers — it’s inevitable that some people would come to view it as Big Brother.

O tome ti pričam. Pogotovo mi se dopada ovo:

It is not ‘your’ Facebook profile. It is Facebook’s profile about you.

Facebook Exodus

Naslov bi pre trebalo da glasi „šta valja sa Facebookom”. Da obrazložim… 

Kada sam se učlanio na Facebook pre nekoliko godina (otvorio sam nalog onog dana kada su omogućili registraciju bez obavezne .edu email adrese — zbog posla, duga priča) imao sam isti nivo kapiranja čemu ta mreža uopšte služi i zašto bi se bilo ko registrovao. Tačnije tada, a i sada jednako ne kapiram zašto su ljudi toliko fanatični oko nje. Hajde, danas je malo logičnije jer „svi su na Facebooku” pa je jasno da može biti koristi priključiti se, ali to je samo varka. 

Iz mog iskustva, Facebook je najveći protivnik produktivnosti i leglo blejača koje je Internet ikad izrodio. Baš ono što ljudima u ovoj zemlji treba — još jedan razlog da ne rade. Bleji se na ulicama, na poslu, zašto bi se na netu radilo drugačije? Razume se. Da ne spominjem da je ceo servis jebeni clusterfuck preferencija koje trebaš toliko fino da ispodešavaš kako bi funkcionisao onako kako ti želiš, tj. da objavljuje i dozvoljava samo određene stvari, što samo govori o tome da nije pravljen sa korisnicima u vidu, već prikupljanjem podataka — sve je opt-out, jako loše.

U svakom slučaju, prekjuče sam uradio ono što sam trebao uraditi odavno, a to je da sam obrisao nalog — obrisao ne deaktivirao, to znači da ga ne želim nikad više. Skapirao sam da mi svaki dan ode po oko sat vremena na Facebook, i to zato što nisam hard core ovisnik (ljudima mahom ode više), ali po meni i to je previše vremena koje obično provedem gledajući slike ljudi koje ne poznajem, čitajući statuse ljudi za koje me boli dupe — izvinite, ali to što smo se jednom upoznali ili smo se igrom slučaja družili u školi nas ne čini prijateljima, ruku na srce jebiga, ali boli me kurac koliko dobro poznaješ Nekog Tamo, ili koje ljude želiš pored sebe u kafanskoj tuči (Mike Valellyja, ako mene pitate). 

Medjutim, ono što me još više nervira u svemu ovome i zbog čega mi je žao što nisam obrisao nalog ranije, je činjenica da je cela priča napravljena kako bi se napravila nestvarno velika baza ljudi, šema njihovih ponašanja, interakcija i preferencija koja se prodaje multikorporacijama, pod maskom „društvene mreže”. Možda i paranoišem, nemam pojma, ali ne mogu da budem OK sa činjenicom da neko — ko je profitabilna kompanija — poseduje takve podatke, u tim količinama. Da, Facebook prodaje te podatke kompanijama koje se reklamiraju tamo. Pa zašto je Microsoft dao one silne milione za 2% udela u vlasništvu? — reklame

U svakom slučaju, ja sam sa Facebokom raskrstio, imam mali, ali vredan višak slobodnog vremena zbog toga, a ukoliko me interesuje šta se dešava sa nekim od drugara uzeću telefon pa ću ih okrenuti, ili ću im napisati email — onako, u duhu stare škole.  

Već neko vreme mi stoji beleška da napišem koju o celoj frci oko — sad već davne — promene od strane Twittera, da ne prikazuje takozvane @replies koji su upućeni ljudima koje ne pratite. Ukoliko ste upućeni u tu priču, možete da pretpostavite koliko je stara i ova beleška — par nedelja, u internet vremenu to ti je kao nekoliko meseci.

Enivej, Nebojša mi je sa ovim blog postom naleteo kao kec na jedanaest, jer se i ova priča tiče šuma na Twitteru. Naime radi se o sledećem: od nedavno u vašem streamu se ne prikazuju tweetovi[1] koji referenciraju osobu koju ne pratite. Dakle ako vi pratite mene, i ja tweetujem sledeće:

baš je bilo dobro danas na izletu sa @jovana

i pritom vi ne pratite @jovana — ovaj moj tweet se neće naći u streamu ljudi koje pratite. Ljudi iz Twittera su na ovaj način pokušali da reše problem “šuma” pod pretpostavkom da su ovakvi tweetovi od značaja samo osobama koje su referencirane, međutim malo kome se ovo svidelo, jer ljudi jednostavno vole da prisluškuju, vole da znaju o čemu drugi ljudi pričaju bez obaveze da učestvuju.

Dakle ovo nikako nije bilo dobro rešenje. Da mene neko pita (a naravno, ne pita me) ja bih @replyeve razdvojio na:

(accent)direktne — svi koji počinju sa @username

(accent)indirektne — oni koji samo sadrže @username u sebi, bilo gde u tweetu

Na ovaj način bismo odvojili “direktne javne tweetove”, od jednostavnih “spomena” kako se sada tretiraju svi @reply tweetovi, i ovi direktni bi mogli slobodno da budu isključeni iz streamova ljudi koji ne prate obe strane.

1Ne “twittovi” ili “twitteri”.

Oj Twittere zemljo šuma

Navodno, radi se o slučaju da čak i ako preskočite korak kojim dopustite aplikaciji da pretraži vaše kontakte iz Gmaila ili sličnog email servisa, Facebook zapamti vašu email adresu i upoređuje je sa ljudima koji su dopustili da pretraži njihove kontakte iz email aplikacije, pa ako se vi pojavite tamo, poveže vas kroz sugestiju. Prilično lukavo, i nekako, ljigavo…

Facebook, Where Are You Getting These Crazy Friend Suggestions From

Odličan post o Noovou na Ars Tehnici.

Za one koji ne znaju Noovo je socijalna mreža koja kombinuje lakoću objavljivanja sadržaja koju ima Tumblr, beznapornu transparenciju deljenja tog sadržaja koju je imao recimo Pownce, i dodaje još jedan vrlo bitan momenat, a to je preporuka sadržaja zasnovana na ličnim aktivnostima na mreži.

We’re trying to relieve the user of having to explicitly train the system […] and many users hardly notice that the cover page is generated by an underlying recommendation engine, although the content just ‘feels right’

Hands on: Noovo, a confused social discovery service – Ars Technica