Iz nekog razloga sam potpuno ignorisao alatke od 37 Signals ekipe, sve osim Campfirea koga koristimo u za posao. Kada sam krenuo sa svojim ličnim projektom počeo sam da se cimam sa Backpackom kako bih organizovao sve i imao centralizovano mesto za ideje oko projekta. Posle par dana isprobavanja i upoznavanja sa aplikacijom prebacio sam bukvalno sve u njega i kupio plaćeni nalog.

Backpack je verovatno najbolja web aplikacija koju sam ikada probao da koristim, a njegov kvalitet se najbolje odlikuje kroz jednostavnost same aplikacije. Nema navikavanja, nema krive učenja, imate jedan objekat — tzv. „stranicu” — i nekoliko elemenata, tj. tipova podataka kojima punite stranice poput listi, beleški, fajlova, itd.

Do Backpacka sam najviše koristio Simplenote, ponajviše zbog toga što mi je na telefonu, a na računaru koristim aplikaciju Justnotes za njega pa mi je sve sinhronizovano. U slučaju Backpacka postoji nekoliko aplikacija za iPhone od kojih ja trenutno isprobavam FrontPocket[1].

Primera za šta sve možete koristiti Backpack zaista ima milion, evo kako ga ja trenutno koristim:

Početna stranica se zove „Inbox” i tu su mi todo liste — „aktuelno” i „nekad”, međutim prva lista na stranici se zove „nesređeno” i u nju idu sve stavke za todo koje su poslate emailom[2] i na taj način uglavnom i dodajem todo stavke. Ostale stranice su prefiksovane sa „[p]:” i „[d]:” u zavisnosti da li se radi o projektu ili dokumentu. Svaka stranica sadrži kombinaciju lista i beleški vezanih za projekat ili dokument.

Pored ovih klasičnih primera lične organizacije, napravio sam i dokument za Textile, u stvari to je copy/paste najboljeg dokumenta za baratanje Textileom koji od nedavno nije više dostupan, pa sam ga izvukao iz Googleovog keša i napravio javnu Backpack stranicu

U svakom slučaju ako imate bilo kakvu potrebu da sakupljate neke informacije (škola, snippeti koda, informacije o firmi, itd) i držite ih na jednom mestu — preporučujem da probate Backpack.

1Frontpocket je pegla, Satchel za pobedu.

2Svaka stranica u Backpacku ima svoju email adresu na koju kada pošaljete email u određenom formatu dodajete stvari na stranicu.

Hoćeš da otvoriš firmu? Samo napred, ali prvo pročitaj ovaj (Pol) Grejemov post.

Iz mog iskustva ulaziti u posao sam je totalno sranje i totalna šljaka. Vrlo brzo se ubije svaka draž koju posao sa sobom nosi i postaje monotono — čim završiš jednu stvar ideš na drugu, i tako u nedogled. Od kako je Sprawsm postao dvočlan tim, bukvalno sve se promenilo na bolje, uključujući i stvari koje su već odavno dosadne… i onda sam morao da počnem sa služenjem civilnog vojnog roka, ali to je već tema za neki drugi post.

What Startups Are Really Like

Može se reći da sam od nedavno počeo da razvijam prilično jake averzije prema svim stvarima koje ugrožavaju moje vreme[1]. Većina tih stvari su naravno vezane za računar i internet, pa sam redom počeo da ih sečem u korenu.

Prvi na meti za odstrel je bio instant messaging. Radio sam u firmi koja funkcioniše — da, kompletno sva in-house komunikacija između dizajnera, programera, menadžera i vlasnika je zasnovana na ICQ — i to me je izluđivalo. Sećam se da sam redovno zahtevao da mi se dokumentacije za projekte, kao i manji zahtevi dostavljaju emailom, što su na svu sreću u toj firmi poštovali, jer su ljudi generalno zakon, to je bilo moje jedino radno iskustvo kao zaposlenik, i pored ovoga sa ICQom, sve je bilo da bolje ne može biti.

Posle IMa, usledili su forumi na kojima sam prestao da pišem (i čitam) osim ako nemam nešto pametno da kažem ili pomognem, ili naravno pročitam. Sećam se da sam do pre nekoliko meseci overavao DPT i po 20 puta na dan.

Na kraju, završio sam i sa Facebookom.

Defintivno glavni razlog za “skidanje” sa ovih servisa je ideja ovog modernog doba u kome živimo da je sve tu na dohvat ruke, sveprisutno i uvekdostupno. To mi se uopšte ne dopada. Ne želim da imam klijente (postojeće ili potencijalne) na IMu, niti da im dam broj telefona, ne želim da kad god učitam stranicu u browseru neko zna da sam pored računara i šta radim. Jedna stvar koja je malo zeznuta ovde je što se ovaj nivo dostupnosti, koji pruža recimo IM očekuje, i kada kažeš ljudima da ne koristiš Gtalk, Skype ili AIM, obično malo zastanu i zapitaju se: “Kako sad pa to?”.

Na isti način na koji ja zahtevam da ljudi poštuju moje vreme, trudim se da i ja poštujem njihovo, stoga mislim da je apsurdno tražiti od ljudi da ti budu na dohvat ruke u svako doba dana i noći — što je recimo sasvim normalno u nekim firmama. Ne samo da mislim da nije u redu sa moralne strane, nego mislim da je to zaista loše za mentalno zdravlje.

Neće svet propasti ako kažemo ne ovolikoj dostupnosti, zapravo ništa se neće promeniti, osim količine vremena koje ponovo možete početi da provodite onako kako vi želite. Naučite ljude da ga poštuju.

1“moje vreme” u smislu me time tj. vreme koje provodim sam, radeći ili jednostavno odmarajući.

Ovaj tekst je jedan u seriji tekstova koji dokumentuju razvoj jednog projekta od prve ideje do gotovog proizvoda. Svi tekstovi iz serije su povezani tagom licniprojekat09 kako bi ih mogli lakše pronaći.

Sprawsm je firma koja opslužuje klijente. Tek od nedavno smo počeli da razvijamo in-house projekte, i prvi od tih projekata Plakatt mi je kompletno prevrnuo stav koji sam imao prema poslu i ovoj struci uopšte do sada. Osladilo se može se reći slobodno. Dok je neki plan Sprawsma da klijentski poslovi još uvek ostanu fokus bar neko vreme, gledamo (zajedno sa Rendered Text ekipom) da se taj fokus sve više prebacuje na in-house projekte. Po meni je to neki logičan korak kada imaš takvu ekipu na jednom mestu gde malte-ne svaki dan izbijaju ideje za neke nove stvari koje bismo mogli napraviti. Sa druge strane, postoji određena količina klijentskih govana koju mogu da progutam. Dogurali smo do tačke kada možemo sebi da dozvolimo da biramo projekte i da ne dozvoljavamo da budžeti diktiraju kvalitet našeg rada.

Iz svega ovoga, proistekla je i jedna ideja koju zaista želim da izguram kompletno sam, Sprawsm neće imati nikakve veze sa ovim. S jedne strane jer apsolutno ne vidim da bi projekat ikako postao profitabilan, sa druge strane jer sam lično jako vezan za prirodu i tematiku projekta i mislim da je bolje da ga sprovedem sam. Takođe, želim da dokumentujem kompletan proces razvoja, bukvalno od ideje do završetka. Mislim da će na kraju kad se sumira biti vrlo interesantno pogledati kakvi su bili proračuni i pretpostavke, a kako je sve to prošlo zapravo. Naravno, nadam se da će ova serija postova pomoći bilo kome, kome padne na pamet da uradi i prođe kroz nešto slično. Pa da krenemo…

O čemu se radi?

Dugo vremena gajim duboku admiraciju i naklonost prema uličoj umetnosti (iliti street artu.) Dosta toga se dešava i na ulicama što se ne da primetiti na prvu loptu, možda to ljudi ne kapiraju, ali stvarno ima zanimljivih stvari malte-ne gde god da se okreneš. Jedan od razloga zašto ljudi ne znaju, ili imaju iskrivljenu percepciju o ovom vidu umetnosti je i neupućenost. Na internetu su postojale brojne zajednice i sajtovi na kojima su se okupljali ljudi iz ovog miljea, ali to nikada nije otišlo dalje od instalacije Invision foruma, ili kompletno administrirane i vlasnički orijentisane online galerije sa instalaciom Invision foruma. Čak kada se pogleda globalno, primera kvalitetno sređene graffiti/street art zajendnice je vrlo malo, sa izuzetkom StreetFiles.org koji je usamljen slučaj. Uzimajući sve ovo u obzir, odlučio sam da pokušam da pokušam da uradim nešto po tom pitanju.

Inicijalna ideja

Napraviti niche[1] online zajednicu koja je suštinski photo sharing servis, dakle registrovani korisnici uploaduju fotografije i video klipove graffiti i street art radova (ili bilo čega što je povezano sa njima), komentarišu iste, komuniciraju i prave međusobnu interakciju kroz grupe (ekipe), itd.

Metod razvoja će biti takav da će se krenuti sa minimalnim setom “core” funkcionalnosti, koje će se kroz iteracije upotpunjivati i umnožavati po potrebi.

Cilj projekta

Moram da pomenem da ne planiram da izmišljam toplu vodu sa novim funkcionalnostima, većina (ako ne i svi) featuresi koje planiram da uključim u servis već postoje, i korisnici su dobro upoznati sa njima, prioritet je pre svega na stvaranju prijatnog korisničkog iskustva.

Pošto je ovo lični projekat od koga ne očekujem nikakvu materijalnu zaradu (mada ako se ukaže prilika da se monetizuje iskoristiću je koliko god budem mogao i umeo), primarni ciljevi su čisto iskustvo vođenja projekta, održavanja i praćenja razvoja istog, jer kao dizajner imao sam vrlo malo uvida u bekstejdž funkcionisanja web servisa. Naravno u prvom planu je naravno i podrška street art zajednici.

Postoji i jedna specifičnost projekta, a ona se ogleda u tome da će on krenuti lokalno, ali će od početka biti globalno orijentisan, dakle krajnji cilj jeste globalna korisnička baza.

Takođe jedan od ciljeva projekta jeste završiti razvoj 1.0 verzije, i kasnije nastaviti održavanje sa minimalnim budžetom. To znači da ću ja lično raditi veliku većinu stvari, prvenstveno dizajn i kompletan front-end tokom razvoja i održavanja, potom administracija mreže (uz pomoć ljudi iz same zajednice naravno). Planiram jedino programiranje da prepustim odgovarajućoj osobi, ali to još uvek zavisi od izbora platforme o čemu još uvek razmišljam. Planiram da budem 100% otvoren po pitanju budžetarnih stavki, i objaviću iznose svih troškova javno.

Što se tiče ostalih detalja vezanih za projekat poput procena troškova, feature setova, rokova, itd. — o svemu tome više u sledećem postu.

1niche — niša, kategorija, vertikala, usredsređenost na nešto specifično

Za one koji nisu ispratili, Tr.im — servis za skraćivanje URIja — je pre par dana objavio da izlazi iz igre i da će svi URIji skraćeni do sada preko njihovog servisa biti podržavani do 31. decembra 2009. zbog nedostatka finansija koje su potrebne da bi servis održali u životu. Drugi mnogo bitniji momenat, koji je doprineo donošenju ove odluke je favorizam servisa Bit.ly od strane Twittera.

Meni je posebno bilo žao zbog ovoga jer sam od početka koristio Tr.im. Sada, posle ove odjave ekipe iz Tr.ima stiže nova kojom saopštavaju da su dobili neverovatno puno podrške od zajednice, i da ostaju u poslu. Pitam se samo ko će da ostave da im veruje? Šaka entuzijasta? Ja sam se već prebacio na Posterous koji mi deluje kao trenutno najzanimljiviji servis na netu i jedva čekam da uhvatim malo vremena da se poigram sa njim i vidim kako sve može da se iskoristi.

Tr.im Resurected