Može se reći da sam od nedavno počeo da razvijam prilično jake averzije prema svim stvarima koje ugrožavaju moje vreme[1]. Većina tih stvari su naravno vezane za računar i internet, pa sam redom počeo da ih sečem u korenu.

Prvi na meti za odstrel je bio instant messaging. Radio sam u firmi koja funkcioniše — da, kompletno sva in-house komunikacija između dizajnera, programera, menadžera i vlasnika je zasnovana na ICQ — i to me je izluđivalo. Sećam se da sam redovno zahtevao da mi se dokumentacije za projekte, kao i manji zahtevi dostavljaju emailom, što su na svu sreću u toj firmi poštovali, jer su ljudi generalno zakon, to je bilo moje jedino radno iskustvo kao zaposlenik, i pored ovoga sa ICQom, sve je bilo da bolje ne može biti.

Posle IMa, usledili su forumi na kojima sam prestao da pišem (i čitam) osim ako nemam nešto pametno da kažem ili pomognem, ili naravno pročitam. Sećam se da sam do pre nekoliko meseci overavao DPT i po 20 puta na dan.

Na kraju, završio sam i sa Facebookom.

Defintivno glavni razlog za “skidanje” sa ovih servisa je ideja ovog modernog doba u kome živimo da je sve tu na dohvat ruke, sveprisutno i uvekdostupno. To mi se uopšte ne dopada. Ne želim da imam klijente (postojeće ili potencijalne) na IMu, niti da im dam broj telefona, ne želim da kad god učitam stranicu u browseru neko zna da sam pored računara i šta radim. Jedna stvar koja je malo zeznuta ovde je što se ovaj nivo dostupnosti, koji pruža recimo IM očekuje, i kada kažeš ljudima da ne koristiš Gtalk, Skype ili AIM, obično malo zastanu i zapitaju se: “Kako sad pa to?”.

Na isti način na koji ja zahtevam da ljudi poštuju moje vreme, trudim se da i ja poštujem njihovo, stoga mislim da je apsurdno tražiti od ljudi da ti budu na dohvat ruke u svako doba dana i noći — što je recimo sasvim normalno u nekim firmama. Ne samo da mislim da nije u redu sa moralne strane, nego mislim da je to zaista loše za mentalno zdravlje.

Neće svet propasti ako kažemo ne ovolikoj dostupnosti, zapravo ništa se neće promeniti, osim količine vremena koje ponovo možete početi da provodite onako kako vi želite. Naučite ljude da ga poštuju.

1“moje vreme” u smislu me time tj. vreme koje provodim sam, radeći ili jednostavno odmarajući.

bolji blog post nisam procitao dugo vremena. Znam dosta ljudi kojima bih ovo opušeno mogao pokazati.

25 And Over

Penelope -Cruz- +Trunk+ o stvarima koje treba uzeti u obzir ukoliko planirate relokaciju.

Ja iskreno ne vidim sebe da se selim iz Novog Sada, pa čak ni u dalekoj budućnosti, a pogotovo ne zbog posla (a imao sam prilike). U svakom slučaju kao i obično riba nudi odlične savete, a ako moj savet ima ikakvu težinu — ja sam prilično siguran da ćete uvek biti daleko srećniji ukoliko ste u blizini ljudi koje volite, nego praveći neke tamo pare, negde tamo ko zna gde.

How to decide where to live

When I was 5 years old, my mom always told me that happiness was the key to life. When I went to school, they asked me what I wanted to be when I grew up. I wrote down “happy.” They told me I didn’t understand the assignment and I told them they didn’t understand life.

Most people can’t stand being alone because it scares them. Most people don’t like themselves very much, so they surround themselves with constant distractions so they aren’t forced to focus on how fucked and distorted they are.

I have never let my schooling interfere with my education.

Mark Twain