Kada dođe do zahtevanja ličnih informacija od korisnika po meni ni jedno pravilo nije važnije od sledećeg: manje je više. Ljudi ne vole da ispunjavaju velike formulare, ti formulari obično nisu ni najlakši za ispuniti (pogotovo za nenapredne korisnike), a silne informacije koje se traže se u glavnom koriste za marketing, a ne za svrhe funkcionisanja aplikacije.

Koje informacije je opravdano tražiti kao neophodne za registraciju korisnika?

Forma za registraciju na Reddit.com

U najvećem broju slučajeva neophodno je tražiti email adresu i lozinku, tj. šifru. Kako možemo videti na priloženoj slici, neki servisi poput popularnog Reddita ne zahtevaju čak ni email adresu, što je za svaku pohvalu, već umesto nje birate korisničko ime. Ovaj gest postavlja totalno drugi ton u odnosu korisnik-servis i uspostavlja poverenje.

Zaista, kada pogledamo — koji će Redditu moja email adresa osim ukoliko ih ne sakuplja da gura promocije kroz newslettere i koješta? Reddit je servis za čitanje novosti, ljudi se registruju da bi konzumirali sadržaj, i servis to poštuje. Doduše, email adresa je često neophodna stavka pre registraciji što čini Reddit usamljenim slučajem, ali opet lepo ilustruje dobru praksu zahtevanja minimuma informacija od korisnika.

Drago mi je jer uočavam rastući trend u procesu registracije novih korisnika kod servisa novije generacije koji prati ovu logiku. Google i Yahoo recimo se i dalje drže starog načina registracije uz koji samo što ne treba obezbediti uzorak DNK. Pre neki dan sam hteo da otvorim nalog na Yahoo jer sam hteo novi Flickr nalog, što se ispostavilo nemogućim jer imaju neki bug[1] prilikom odabira zemlje i kombinacije sa poštanskim brojem. Samo da podsetim — Yahoo ima najposećeniju stranicu na internetu, i ovakve stvari im se dešavaju.

Tamna strana manjka informacija

Na žalost, previše bilo čega takođe ne valja, samo što je ovom slučaju — premalo. Jedan od servisa koji je bio pravo otkrovenje za mene je Instapaper koji omogućava da sačuvate web stranice za kasnije čitanje. Privremeni bookmarksi, fenomenalno.

Kao što vidite na gornjoj slici, Instapaper vam omogućava da pristupite servisu na nekoliko načina[2]:

unoseći korisničko ime

unoseći email adresu

unoseći neobaveznu lozinku

Činjenica da ni jedno (ali barem jedno) od ovih polja nije obavezno stvara problem, jer Instapaper zaista i nema registraciju u klasičnom smislu reči. Ukoliko sada odete na stranicu za prijavu i unesete bilo šta u polje za korisničko ime ili email adresu, i ukoliko oni ne postoje u bazi servisa, vi automatski otvarate novi nalog. Ovo je problem jer mi se nebrojeno puta desilo (poslednji put vrlo skoro kada sam instalirao Instapaper Pro 2.0 na iPhone) da zaboravim kako sam se prijavio na servis. Da li kao “draganbabic” ili sa “babicdragan@gmail.com”? Ispostavlja se da imam oba naloga i očigledno sam ih oba pomalo koristio jer vidim da ima sačuvanih stranica u oba (iako mi je jasno da je ovaj “draganbabic” glavni, očigledno sam se par puta prevario i prijavio sa email adresom).

Dakle ovaj slučaj savršeno ilustruje efekat mača sa dve oštrice kod zahtevanja minimuma informacija prilikom registracije ili prijave. Iskreno mislim da se ne mora ići u tolike ekstreme.

Kako smo mi to uradili na Plakattu

Stranica za registraciju na budućem Plakatt.com

Informacije koje su obavezne za funkcionisanje jednog servisa naravno zavise prvo od same prirode servisa i njegove namene. Sa Plakattom mi smo se trudili da korisnike sa regularnim nalozima uz što manje muke osposobimo za korišćenje servisa. Jedino ekstra polje koje se nalazi u ovom formularu je polje lokacije (nad kojim je omogućen autocomplete), a ono nam je bitno kako bismo korisniku na sledećoj stranici prikazali adekvatan sadržaj (događaje u njegovom gradu) prilikom uspešne registracije.

Prethodno sam spomenuo “korisnike sa regularnim nalozima”, oni “neregularni” su korisnici koji poseduju OpenID i prijavljuju se putem njega, gde je dovoljno jednostavno da se prijave, a svoju lokaciju unose na stranici profila.

Po mom ličnom mišljenju, informacije koje servis zahteva od korisnika govore dosta o tome koliko i kako ljudi iza tog servisa brinu o privatnosti. Činjenica je da ljudi iz gornjeg menadžmenta i (bože sačuvaj) marketing/advertajzing odeljenja vuku na stranu da se izvuče iz korisnika što više informacija prilikom registracije, kako bi ih profilisali ili šta već, iskreno ja mislim da se sa tom praksom treba žestoko boriti. Kao primer naprednijeg korisnika uzimam sebe koji kada treba da se prijavim negde prvo skeniram formular na brzinu i pogledam koja je polja neophodno popuniti — ukoliko mi traži adresu i/ili br. telefona[3] ili se neću registrovati ili ih neću uneti — pa tek onda krenem sa popunjavanjem formulara, a pritom imam email adresu koja je manje-više javna i nikada ne dajem ličnu ili poslovnu email adresu. Iznenađujuće je odsustvo spam poruka kada se primenjuje ova praksa.

1Bug je prisutan u Safariju na Mac OS X 10.5.8.

2Barem jedno od prva dva je obavezno uneti (korisničko ime ili email adresu)

3A pritom funkcionalnost servisa nije uslovljena posedovanjem ovih informacija.

If I had more time I would have written a shorter letter.