Svi imamo određeni raspon pažnje sa kojim raspolažemo, nazovimo to radnim kapacitetom. On nije konačan, i treba ga posmatrati kao varijablu, jer čovek može uticati na njegov obim. 

Sve stvari kojima se bavimo svakodnevno, zauzimaju određenu količinu tog kapaciteta; od gledanja televizije, preko rešavanja svakodnevnih zadataka na poslu, do vremena koje provodimo sa ljudima. Kada se taj kapacitat popuni počinjemo da zaboravljamo, ili jednostavno izgubimo sposobnost da brinemo o nekim stvarima. 

Pun kapacitet nije loša stvar, samo je jako bitno popuniti ga aktivnostima iz kojih možemo da izvučemo zaključke i naučimo, umesto onima koje jednostavno okupiraju naše vreme i moždane procese.