Čovek može obezbediti svoju egzistenciju kroz posao na dva načina:

1. Lakši način

Lakši način je jednostavno raditi za nekog i primati platu. Uslovi ovakve saradnje su vrlo precizno definisani što ustaljenim društvenim normama, što specifičnim ugovorom između poslodavca i zaposlenog.

Razlog zašto kažem da je ovaj način lak (nasuprot percepciji istog od strane većine ljudi) je zato što je potrebno ispuniti nekoliko propisanih i ustanovljenih očekivanja i to je to. Vaša plata će da stigne i kad poslodavac posluje dobro, ali i kad je loše.

Negativna strana ovog pristupa je to što vi zapravo iznajmljujete svoje vreme nekom drugom, samim tim su vam nametnuti ritam i očekivanja.

2. Teži način

Ovo je ona priča kada sami krčite svoj put. Mnogima je primamljivija opcija da „budeš sam svoj gazda”, ali isto tako mnogi ne kapiraju šta sve to nosi sa sobom, a još manje ih je zaista sposobno za to.

Ni jedna opcija nije ni bolja ni gora od druge, i obe imaju svoje prednosti i mane. One su toliko različite koliko su različiti i ljudi. Ne želi svako velike odgovornosti na sebi (pored onih „prirodnih” koje nam život nosi hteli mi njih ili ne), ali isto tako neko drugi ne može da podnese da jedina kompenzacija za njegovo zalaganje bude novac.

Ako imaš neku svoju priču, imaš gomilu ideja koje ti se konstantno motaju po glavi koje imaš potrebu da realizuješ, ne smeta ti da te posao potpuno obuzme i da ne postoji razlika između radnog i ličnog vremena – ti si za broj 2, u suprotnom – uživaj u jednostavnom životu.