U članku Alana de Botona – koji je objavio City-Journal.org – autor spoznaje da naši umovi moraju da idu na „dijetu”.

Živimo u informacionom dobu, i to ne onom koga opisuju knjige iz sociologije, već u informacionom dobu koje nudi informacije u realnom vremenu. Sve je dostupno odmah, čim se pojavi gurnuto nam je pod nos da konzumiramo istog momenta. Ali takva dostupnost ima svoju cenu — pošto je akcenat na odmah, izostaje supstanca. Informacije se upakuju tako da se mogu na što brži način preneti do konzumenta, što znači da ne postoji vreme da one sazru. I nije slučaj samo sa informacijama, isto se dešava i u umetnosti, muzici, dizajnu, pa i u ostalim stvaralačkim delatnostima. Svaki sledeći rok nam je za procenat kraći od prethodnog, a danas se više ni ne sećamo šta je bilo aktuelno juče.

Stolare smo zamenili Ikeom, domaću kuhinju brzom hranom, a knjige tviterom. Pitam se koliko ćemo platiti ovu fascinaciju trenutnim, kad nam bude zatrebalo nešto zaista vredno…