Sejša je jedan od bendova na čije otkriće možeš samo da budeš ponosan, a ja sam imao tu sreću da ga otkrijem potpuno slučajno, spontano, i samostalno. 

Ova pesma je jedna od najiskrenijih izliva emocija koji sam ikada video, i perfektno ilustruje svoju poentu—uprkos užasnom kvalitetu videa—koja je nedostatak jezika kada je potrebno izraziti određena osećanja. 

Evo teksta pesme. 

I bleed onto a page for you where diction has lost all its meaning,
and secrets fall from lips like dying petals in a forgotten garden.
Believing language we speak in tongues deceiving ourselves,
my heart whispers in forms that twenty years of reason and cognition have rendered useless.
If only you could hear what I have seen for aeons before this zero.
To see our system as a void, to believe ourselves immune–
To never feel our wings melting.
We are all spirits trapped and dying. 
Trapped and dying. 

Ono što je zanimljivo—i istovremeno paradoksalno—je da je naslov pesme gramatički nekorektan; navnodno, korektno bi bilo reći: „Nos langues nous trompent”, što bi u prevodu značilo: „Naši jezici nas varaju”. Takođe naziv benda Saetia je pogrešno napisan naziv Majls Dejvisove pesme Saeta, što govori dosta o tome koliko pažnje na detalje pri upotrebi jezika posvećuje čovek kojem je on osnovni alat koji ima, alat za koji zna da nije dovoljan. 

I otuda muzika.