Kao što to obično biva, stvari nisu crno-bele. Odreći se jedne toliko sveprisutne stvari poput interneta danas, je jednako društvenom, i informacionom samoubistvu.

Internet se toliko upleo našu svakodnevnicu da je postao isuviše dragocen kako bismo jednostavno nestali sa njega.

Dakle azil je pogrešan pristup, ništa cold turkey. Ali svakako samokontrola. Mehanizmi zavisnosti i građenja navika koje koriste onlajn izvori informacija su jako dobri u tome za šta su dizajnirani.

I’m still here: back online after a year without the internet