Šta se dešava kada prosjacima date debitne kartice? – Obično kupe šta im treba i vrate vam ih.

Ne znam da li bi ovaj eksperiment bio primenljiv i kod nas, obzirom da romi koji prose rade to organizovano i poznato je da zarađuju bolje od xx% regularnog življa.

Iz istog razloga i ne dajem novac klošarima, ali imam i jednu zanimljivu priču koja se poklapa sa rezultatima Džima Renkina. Naime, ranije dok smo vozili skejt na pozorištu, tuda je prolazilo gomila cigančića. Zanimljivi su im bili skejtovi i stalno su tražili da se vozaju, i mi smo im mahom davali[1]. E sada, neretko leti kad je jako toplo često brzo potrošimo sve pare za vodu, i onda kada isti ti cigančići dođu i traže skejt da se provozaju, mi im kažemo: „Evo ti skejt, ali idi u radnju da nam kupiš vodu.”, i bez izuzetka su to radili, štaviše nekad kupe i sok umesto vode.

Ljudi koji su na ulici nisu nužno šljam, lopovi, ili loši ljudi. Neki su se našli u toj situaciji silom prilika (rođenjem, poput tih cigančića), ali su u mnogo slučajeva mnogo bolji ljudi od nekih ljudi koje znam, koji žive normalno, jer znaju da cene sve što imaju, iako je to što imaju vrlo malo. Ljudi kojima je sve palo s neba ne umeju da dodele vrednost tome što imaju, i to je jedna jako zajebana stvar.

1Nekad su jako prljavi i musavi od lepka pa mi ne pada na pamet da mu dam dasku da je pipne.

How panhandlers use free credit cards