Meni lično trenutno (i već neko vreme) aktivna tema razmišljanja — feed readeri. Sam osećaj otvaranja one spodobe od Google Readera i krljanje kroz more mediokriteta i šuma da bi došao do par zanimljivih stvari, je jeziv.

Već sam u nekoliko navrata batalio feed reader, cold turkey, znači čak ni bookmarksi, već ukucavam URI-je ručno u address bar. To je dovelo do toga da čitam samo one sajtove koje zaista volim, i do masivne uštede vremena, ali i do nedostatka informacija i vesti, i to onih najzanimljivijih. Ponestalo je tema za blogovanje, internet kao da je stao, ili vrlo značajno usporio.

Na žalost, moj cilj nije da konzumiram manje informacija, niti da povećam produktivnost ne konzumirajući sadržaj (za to imam samokontrolu), već mi je cilj da se otarasim šuma, i da vreme posvetim zaista zanimljivom i relevantnom sadržaju.

I’ve given up on [Google] Reader, but I’m not ready to give up on feed reading just yet. I wanted to try one more experiment.

Ja se osećam isto ovako, nemam ništa protiv korišćenja feed readera, on je trenutno najkorisnija alatka koju imamo da dođemo do kvalitetnog sadržaja. Shaun Inmanov Fever obećava, ali mislim da nije to to, plus cena mu je komično visoka i mislim da hvata na slavu i da računa da postoje ljudi koji će kupiti sve što je asocirano sa njegovim imenom (i u pravu je).

Fever and the Future of Feed Readers