Prekjuče sam imao čast da prisustvujem sastanku kojeg je organizovao Sloba Marković (koga nisam video jedno 5 godina) na kom je okupivši nekolicinu nas novosađana koji smo — njegovim rečima — „off the grid“, predstavio inicijativu države da pomogne svim firmama iz softverske industrije, u vidu predloga novog zakona koji između ostalog sadrži članove koji se tiču bespovratnih kredita, poreskih olakšica, itd.

U startu sam primetio da se ekipa podelila u dva tabora: jedni koje interesuju bespovratna sredstva (startap ekipa), i drugi koje interesuju poreske olakšice (veće firme sa razvijenim poslovanjem, konsultanti, autsorseri).

Što se tiče investicije države u startape nemam neko preterano izraženo mišljenje jer me spoljne investicije u svoje poslove ne interesuju — a sa državom ne bih da imam posla ako ne moram — tako da se u glavnom slažem sa Igorovim mišljenjem koje je izneo na StartIt.rs

Subvencije i grantovi od 25kE su besmisleni, osim ukoliko se ne realizuju kroz poreske olakšice (npr. izuzeci od plaćanja poreza i doprinosa u odr. vremenskom periodu, ili do odr. priliva na račun preduzeća/agencije u fiskalnoj godini); država ne treba da igra ulogu investitora i tradicionalno se pokazuje kao najgori investitor u IT industriji i glavnu ulogu države vidim u poboljšanju zakonskih okvira (time i udaljavanja od socijalističkog nasledja poslovanja) i posebno u poboljšanju birokratskih procedura i smanjenju troškova u operativi malih preduzeća, gde su već napravljeni koraci u pravom smeru.

Sa druge strane, kada se radi o poreskim olakšicama, mislim da tu ovaj zakon zaista ima potencijal za ogromnu pomoć IT industriji.

Iako nisam bio previše vokalan, u jednom momentu smo se Steva Majstorović i ja dotakli teme o neto vs. bruto zaradama, i činjenici da se u Srbiji platom smatra neto zarada, a da su doprinosi trošak poslodavca. Moje lično mišljenje je da je ova praksa (isplata neto zarade zaposlenima, i uplata njihovih doprinosa od strane poslodavca) praktičan autsorsing ubiranja poreza kojeg je država sprovela nad poslodavcima, i mislim da je kontraefektivan za čitavo tržište rada, prvenstveno zato što zaposleni nisu svesni koliki su im zapravo prihodi, tj. koliki su troškovi poslodavaca. Ovo je bilo potpuno van obima ovog zakona i naše diskusije, ali mi je bilo drago da sam se barem u digresiji dotakao te teme sa nekim.

Nadam se da će ova inicijativa — ukoliko bude sprovedena — poboljšati trenutnu situaciju jedne vrlo prosperitetne i potencijalom bogate industrije koja je tako dugo zapostavljana u našoj zemlji. Ovo mislim delom jer zaista smatram da ima smisla (a smisao je odavno odsutan u bilo kom kontekstu države i njenih građana), a delom jer imam poverenja u Slobu za koga za razliku od stereotipnog političara verujem da radi u našem najboljem interesu, i ne znam ko bi nas bolje predstavljao od njega.

Kako čitam po internetu u poslednja dva dana, reakcije naših preduzetnika su kao i uvek podeljene na crno/belo, što je i za očekivati uzimajući u obzir reakcije na bilo šta na internetu gde svi imaju glas, ali mislim da je vreme da je tviteraška kakofonija isključi na momenat i shvatimo ovo kao šansu, i prihvatimo je kao takvu.