Upravo sam skapirao da postoji neverovatna paralela između razvijanja heroja u Diablu[1] i ličnog usavršavanja u struci i poslu generalno.

U Diablu je fazon da kada kreneš da igraš sa novim herojem, relativno lako stižeš do recimo sedamdesetog nivoa, i za to ti treba u proseku pedesetak sati igranja. Sedamdeseti nivo je sasvim solidan uspeh, to znači da si zagazio u poslednju četvrtinu igre, većina ljudi se ni ne trudi da pregura dalje jer igra jednostavno postaje neverovatno teška.

Ukoliko hoćeš da napraviš da tvoj heroj bude najbolji što može, trebaće ti daleko više sati truda i upornosti, da ga doteraš sa sedamdesetog na osamdeseti nivo, pa još više da ga doteraš do devedesetdevetog nivoa i do tako visokih nivoa igraju samo ekstremni gejmeri.

Kada se radi o realnom svetu, priča je ista. Ja čvrsto verujem da svako može da postigne zadovoljavajući uspeh u bilo kojoj disciplini, bilo da je to fizika, stolarija, veb dizajn, ili sport. Za većinu ljudi to dovoljno i tu se zadržavaju.

Međutim postoje ljudi koji idu u ekstreme u realnom životu — zovemo ih ekspertima. Oni su fanatični da postanu najbolji u toj jednoj stvari koju rade i to rade opsesivno. Eksperti imaju strast prema svom zanimanju i samo uz pomoć te strasti i postižu visoke rezultate. Eksperti pucaju na devedesetdeveti nivo.

14.2.2010: Evo jednog posta koji upoređuje mnogo više situacija iz ove igre sa situacijama u poslu (konkretno progamiranju). Ovo samo govori koliko Blizzard dobro poznaje psihologiju ljudi kada pravi igre, i te sličnosti, tj. preslikane situacije i scene iz stvarnog života definitivno igraju ogromnu ulogu u njihovoj popularnosti.

1Isti slučaj je i sa World of Warcraft najverovatnije, no nisam ga igrao.