Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Srpski jezik i retardiranost

Primetih jednu kontradiktornost u ovom mom prebacivanju na pisanje na srpskom sa engleskog pa sam hteo i ovde da je podelim.

Naime, pre nekog vremena sam negde čitao (čuo?) nešto što se tiče našeg jezika i azbuke, Vuka Karadžića, ali ne mogu nikako da se setim gde. Možda će neko znati, pa ako zna neka napiše.
Dakle, ovo što ću napisati nije rezultat mojih razmišljanja i istraživanja, već parafraziram i nadovezujem se na nažalost meni trenutno nepoznatog autora.

Reč je o sledećem — Uzmeš srpski jezik i engleski jezik i prvo uporediš broj reči u jednom i drugom i upitaš se "zašto?". Pretpostavili ste — engleski daleko premašuje sa whooping pola miliona (da, da 500 000). E sada, to nam je bitno zbog sledećeg ...

Narodna svest

Neki naučnici tvrde da se svest jednog naroda formira u zavisnosti od jezika kojim se taj narod služi. Dakle jezik i svest naroda koju on produkuje su upravo proporcionalni. (ne možeš reći samo proporcijalni, već moraš da imaš upravo ili obrnuto ispred ;) )
Tu nastaje problem, nisam uspeo da saznam tačnu (ili približno tačnu) cifru reči u srpskom jeziku, ali to neće mnogo uticati na poentu jer je taj broj znatno manji. Taj problem je upravo insuficijencija reči u našem jeziku, naime on se ne razvija dovoljno (ili možda samo ne dovoljno brzo?) sa razvojem ostatka sveta. Sve počiva na ovoj (hipo)tezi:

Ukoliko ne možeš da formulišeš nešto, ti to u stvari ne možeš saznati(spoznati).

OK, to meni donekle ima smisla, jel tako? U suštini se slažem, ali opet mora se obratiti pažnja i na ono natčulno i spiritualno, što ni jedan jezik ne može da iskaže, zato kažem "u glavnom" se slažem, ali ne i u potpunosti.

Sada kada smo to razrešili, dolazimo do sledećeg — Vuka Karadžića.

Vuk Karadžić — Medveđi uslužnik

Ljudi tvrde da je upravo on krivac za retarditet srpskog jezika svođenjem istog na najjednostavniju formu. Ona stara "Piši kao što govoriš" nam je izgleda došla glave. (so they say ...)
Dakle tolikim uprošćavanjem jezika i "sređivanjem" azbuke, on je u stvari onemogućio njegov razvoj i progres. Limitirao ga je.

Normalno nije samo Vuk za okriviti.
Koliko znam naša Vujaklija se nije updateovala dosta vremena, dovoljan dokaz i svedok o razvoju našeg jezika. Koliko znam ovo i nije baš toliko transparentan problem, pa ga na sreću vide neki ljudi i čine nešto po tom pitanju, pa je pri jednoj poseti našoj školi gospodin Zoran Kolundžija iz "Prometeja" izneo ovu istu činjenicu i rekao da pripremaju štampanje "nove Vujaklije". (sada već verovatno u prodaji)
Ona u sebi sadrži reči novijeg doba i znatno je bogatija terminološki u odnosu na svoju gubavu sestru koja nam svima viri iz vitrina.

Zagađenje jezika

Kada pogledate npr. Nemce, nemačkom jeziku bukvalno preti istrebljenje jer je u regularan svakodnevni govor ušla tolika količina engleskog, da ih ja praktično mogu razumeti sa užasno ograničenim poznavanjem nemačkog i poznavanjem engleskog.
Njihovi TV spikeri koriste engleski u svojim reportažama, to nije više samo trend omladine i kul klinaca. Ozbiljno je ...

E sada, gde tu upada srpski koji je u još goroj "buli" od nemačkog sa vokabularom?
Dokle ćemo morati da pravimo pozajmice iz tuđih jezika (prvenstveno engleskog)? Ljudi znaju, koji se bave naprednim, modernim zanimanjima (npr. tehnologijom) koliko je teško nešto objasniti ili opisati na srpskom, a na engleskom se može tako lako u dve reči.

To je problem, prvo i prvo, jezik nam se sastoji od 40% (ovu cifru posoliti pre gutanja) pozajmica iz turskog, nemačkog i šta ti ja znam (čiju god kitu smo primali u prošlosti) tako da i nije baš najčistiji sam po sebi. Da li možemo (trebamo?) da nastavimo sa pozajmljivanjem termina i čemu će to odvesti? Da li treba izmišljati nove termine? Ko bi to radio? Da li ćemo krajnji produkt nazivati srpskim jezikom i da li bi zaista trebali?

Sve su to stvari koje bi trebali da se upitamo.

Ja na primer moram priznati da razmišljam na engleskom. Nema šanse da nešto od toga realizujem ili opišem na srpskom koliko lako mogu na engleskom, i ne pada mi na pamet da se teram da mislim na srpskom. Jbga, mene boli Đoka za tradiciju i ta sranja ako me koče, takav sam.

Kada pogledaš situaciju na internet forumima, ljudi sve više završavaju postove sa velikim procentom reči i fraza na engleskom jeziku, i ne pričam samo o "cool", "word" i sličnim. Već se vidi da ljudi mnogo lakše verbalizuju misli na engleskom.

Pitanje je da li je to zbog nedostatka vokabulara (srpskog) usled ne čitanja knjiga ili jednostavno samo posledica porekla tog znanja koje iznose?
Npr. da pojasnim — ako nekom objašnjavam nešto o webu, mnogo lakše ću to znanje preneti engleskim jezikom nego srpskim, upravo zato što sam sve što znam o webu saznao preko engleskog jezika. O tome se radi.

Nazad na svest

Pored čistote, naš jezik ima još stvari da sredi, ali sledećim primerima svest i karakter naroda je uticao na jezik, a ne vice versa.

Naime srpski jezik je jedini (možda ne jedini) jezik u kojem je moguće izvesti komparaciju prideva poput "prosečan". Najnormalnije je da se u srpskom sretnemo sa prosečan - prosečniji i najprosečniji, i da ne zvuči nimalo pogrešno (pored činjenice da jeste).
Šta nam to govori o nama kao narodu?
Drugo, npr. deca i omladina dok u osnovnim i srednjim školama misle da uče istoriju, oni u stvari uče povest (iliti povijest), istorija je nešto malo drugačije. Šta postižemo ovim navikavanjem na pogrešno i ne ispravljanjem tih grešaka?

I pored takvih slučajeva, mi se i dalje koljemo sa komšijama Hrvatima i samo tražimo razlike u našim jezicima i trudimo se da oni budu što različitiji, što je besmislemo kada su u suštini jedan jezik u dva ili više dijalekata.
Sada koja strana to želi više i kome je više stalo do toga procenite sami, ali to nije poenta. Pretpostavljam da većina misli da je to sve srpski jezik, i srpski i hrvatski i bosanski ali kapiram da to malo pogađa taštinu jedne nacije da mora da prizna da nema svoj jezik i da koristi tuđ (pogotovu u slučaju gore pomenutih država). Ali kad pogledaš, ako može Australija, SAD, što ne bi mogli mi (ili možda oni?)?
Što se mene tiče to se ne mora zvati srpski, neka ga nazovu kako hoće, ali da se napravi red a ne grditi najveću ljudsku tekovinu na ovaj način.

Znači sledi reformacija jezika i dovođenje stvari u red jer on mora postojati.

How's that for semantics!?

(^ ko prevede ovu rečenicu najvernije na srpski, znači da zadrži isti smisao i impakt kakav ima i na engleskom ima sladoled od mene.) ;)

PS

Ovo je ujedno i intro za moj sledeći post:"Semantika na webu? A kako bi bilo da je prvo sredimo u životu?"

Lista reči i fraza sa kojima najčešće imam problema u prevodu:

• depreciated,
• pending,
• dexterity,
• bilo koja formulacija bez subjekta zvuči prilično smešno na srpskom, npr. *slaps self* na internet forumima,
• (to be) humble,
• quirks-mode,
• (to) spill your gut(s) ...

Ima ih još mnogo sigurno, ove su samo off the top of my head. ;)

• « Web dizajn u Srbiji
• Rounded selection u Photoshop-u CS2 »

Komentari na ovaj unos 5

1. Aleksandar kaže 18/06/06 02:27 PM

   Funkcionalnost srpskog i engleskog jezika su drugacije kao i engleskog i francuskog, francuskog i ruskog….
   
   Jezik se ne meri personalnom mogucnoscu izrazavanja vec, uobicajeno, kvalitetom knjizevnih radova. Poredeci ih na taj nacin, srpski jezik je unekoliko dublji od americke verzije engleskog a prema saznanjima lingvista SVI poznati jezici imaju manje vise istu sposobnost izrazavanja (“Reading, How to”, Herbert Kohl). Tako recimo kvalitetni srpski tekstovi se jos uvek prevode na engleski i obratno.
   
   Svakodnevni kolokvijalizmi su u nacelu neprevodivi iz bilo kog jezika u bilo koji jezik. Postoje samo bolje ili losije zamene kojima se u prevodu trudimo da prenesemo atmosferu razgovora. A sto se tice slenga, ponekad je potrebna strana dve da bi se objasnilo poreklo i znacenje. Neki slengovi iz srpskog ne mogu da se prevedu na engleski iz kulturoloskih razloga i obratno… ni na koji nacin. Tada se sleng ne prevodi, vec se formira slicna dramska forma u tekstu u kojoj se pokusava da se prenese ista poruka, ako je to moguce. Da bi se ovo uradilo mora se poznavati zivot i u jednom i u drugom jeziku. Ovo vazi cak i za isti jezik ako se on koristi u raznim sredinama na primer Srbija i Republika Srpska.
   
   Ovo nema veze ni sa srpskim jezikom ni sa Vukom ni sa inteligencijom prevodioca. Trebalo bi istovremeno da zivite jedno godinu dana u obe sredine pa da nadjete inteligentnu zamenu. Sto ce reci ako pokusate direktno da prevedete blog koji je ne engleskom a pisu ga ljudi koji zive u Americi nekome ko zivi u Srbiji, velika je verovatnoca da on nista nece razumeti. Vazi i obratno, srpski blog prosecan blog Amerikanac nece nikada razumeti ma koliko se prevodilac trudio.
   
   Uvrede i istorijske zakljucke po ovom pitanju ostavite po strani.

2. Dragan Babić kaže 18/06/06 03:10 PM

   

   Aleksandre, prvo hvala na javljanju, a onda moram da ti kažem da se na ovoj temi poprilično diskutovalo pre nekog mog redizajna, kada su prilikom menjanja baze, svi komentari izgubljeni, nažalost.

   Ono što si rekao stoji, oko direktnog uticaja geografije na jezik i sa ti se slažem, ali i dalj mislim da jezik može u najgorem smislu da spreči osobu/narod da se intelektualno razvija, jer ukoliko je jezik siromašan i ne razvija se, ne ide u korak s vremenom, on sam po sebi ne dopušta čoveku da spozna nešto jer ovaj to ne može da formuliše i artikuliše, samim tim ni da prenese to nekom drugom.

3. arianius kaže 03/11/06 05:28 PM

   cao,ukratko zivim u svajcarskoj profesor sam engleskog i naravno pricam francuski i po malo nemackog,svi ti jezici se toliko razlikuju da ih je gramaticki nemoguce uporedjivati sve reci imaju prevod ili “priblizan prevod” trebalo mi je dobre tri godine da uspem da sa srpskog prevedem na francuski a da to ne izgubi smisao srpski jezik je izrazito bogat ali ima enormno mnogo reci koje se vise ne upraznjavaju.a mladi ih ne uce jer svuda oko sebe cuju engleski engleski i engleski sto se web-a tice postoji svaka rec ne bolje reci fraza na srpskom ali se i to gubi jer ih niko ne koristi bas zato sto je 80% web-a na engleskom programi uglavnom na engleskom itd…i sta da ocekujes od sledecih generacija bole ih dupe da uce lepi nam jezik kad se ceo svet i sve oko njih okrece prema engleskom.

4. LiquidBrain kaže 10/08/07 02:36 PM

   Šta to predstavlja za gramatiku!!! Hocu sladoled… I to onaj od kilo i 1/2 sa cetiri razlicita ukusa, i to cokoladni…

   Super je text… A sada sladoled…

5. wex kaže 01/10/07 10:44 PM

   Srpski jezik je najblistaviji biser u evropskoj bastini jezika…

Komentariši unos “Srpski jezik i retardiranost”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.