Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Poslednje reči

Danas kada sam išao u školu (na kolokvijum iz upravljanja kvalitetom, na koji na kraju nisam otišao) izađem iz ulaza i zalomim ćošak Dunavska—Zmaj Jovina. Vidim ispred mene na jedno pedeset metara neka frka, okupilo se jedno desetak ljudi. Nije mi jasno o čemu se radi i kako sam prilazio vidim da jedan stariji čovek leži na ulici (tamo bliže Trifkovićevom Trgu). Pored njega na jedno tri metra bio mu je i kišobran, ali onako izvrnut naopačke od vetra. Tu sam shvatio da je mrtav.

Ljudi ga cimaju, vidim neki i telefoniraju i utom dolazi neki mladi neiskusni pandur da kao reši situaciju. Tu sam prošao dalje, ali nikako nisam tu scenu da izbijem iz glave.

Neverovatno kako može jedna toliko prirodna stvar poput smrti da te potrese kada se mimoiđeš sa njom. Ovaj čovek na primer—najverovatnije je bio beskućnik, i nije imao nikoga na svetu, umro je na ulici kao pas. Da li to ima smisla? I zanimljivo je što je na licu dok sam prolazio imao neki blažen izraz—skoro da se smešio. Skoro da ti dođe da kažeš da si srećan što imaš i to malo što možeš nazvati svojim—ali ni to nije u redu, jer onda gde je napredak? Ne smemo se upoređivati sa ljudima ispod nas, ali opet ovo mi ne ulazi u glavu. Ako to nije nepravda onda ja ne znam šta je…

Pola sata kasnije kada sam se vraćao istim putem kući sam video tog istog pandura kao stoji pored tela tog čoveka koje je sada pokriveno nekom crnom kesom, čekaju valjda nekog da ga odnesu.

Kapiram, taj čovek nije možda ceo život bio propalica. Možda je nekad imao nešto, ili mnogo, pa mu se zadesila neka nesreća. Ne verujem da sam ja mogao nešto da promenim u njegovom životu, a pogotovo ne sada kada mu je kraj, ali evo, osetio sam potrebu da ga barem pomenem—napišem par reči o njemu, ne verujem da će iko drugi. Nadam se da je bolje tamo gore, a nama ostaje da se i dalje nosimo sa životom i svim njegovim sranjima i zajebancijama.

Prijatelju, ako je ovo značilo da je mukama kraj—drago mi je zbog tebe. Ako je ovo samo još jedna tužna sjebana priča, onda ni cela boca neće biti dovoljna…

Jebeš život…

• « Skica tipografije za plakat predstave "The Grateful Alive"
• Mockup za sajt Ville Runolist »

Komentari na ovaj unos 5

1. Nemanja kaže 25/11/05 05:53 PM

   E mislim umes da skenjas coveka. Zivot je jedno veliko masovno sranje, kad ga gledas iz te perspektive, ali postoje sitnice za koje vredi ziveti, male sitnice. Svakodnevne stvari itd….

   Kao na primer e knjige ;)

2. Dragan Babić kaže 25/11/05 10:39 PM

   

   Hehe, nemoj misliti da sam pesimista—daliko od toga. Prezirem pesimizam. Samo nekad neke stvari toliko prodru u mene, da mi se percepcija izvitoperi na trenutak. Ovo gore je samo “vraćanje u staru poziciju”.

   Ne brini, ostajem stari dobri cinik i kenjator. ;) (Koji ni sam više ne zna kada je ironičan.) :P

3. Banne kaže 27/11/05 01:03 AM

   Hey,jbg chak i pored ovako dobro napisanog texta, ostajem poprilično ravnodušan…mozda zbog toga što nisam video to lično, a mozda jednostavno…..Enivej,gomila sranja se dešava svaki dan i kada shvatiš da ne možeš sve da shvatiš i prihvatiš, nekako ih * hladno odjebavaš * i deluješ hladno i ravnodušno,tako nešto….

4. vladeck kaže 27/11/05 02:13 AM

   Хе хе, потресао те мртав старац :) Дааај, не лади ;) Колико деце умире сваког дана у Африци, па ниси их поменуо ни једном... једноставно, прихвати као такво. Умирање нам је дар

5. Dragan Babić kaže 27/11/05 12:56 PM

   

   ^ da imam smajlija koji se udara šakom o glavu sada bih ga stavio u ovu repliku … Oh my god...

Komentariši unos “Poslednje reči”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.