Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Posao - to je ono što odrasli moraju da rade

Parafraziram sada, ali rekla mi je nešto u smislu kako ne može da vidi sebe na nekom „radnom mestu”, radeći neki „posao” od devet do pet i da joj to predstavlja problem, tj. misli da neće moći da funkcioniše u „svetu odraslih”. Upravo to me je podsetilo na moj stav koji je bio vrlo sličan njenom kada sam ulazio u posao.

Međutim Jovana i ja se razlikujemo u jednoj stvari – ja ne mogu ništa da shvatim ozbiljno. Naravno, karikiram, ali zaista ja se jednostavno ne upuštam u akcije koje ne rezultuju satisfakcijom (u bilo kom obliku), i stoga zaključujem da ni ja zaista ne bih mogao da funkcionišem u takvom „svetu odraslih” gde je sve super-ozbiljno i formalno.

Generalno kada radim težim da na sve gledam iz najboljeg mogućeg ugla, ako treba da se radi nešto dosadno, i u tom dosadnom gledam da nađem nešto s čim ću se igrati dok obavljam taj zadatak. Naravno nisi svaki put u situaciji da se postaviš tako, onda ti to zna ubiti dan ili nedelju, ali prođe i to, bože moj, šta sad, guraj dalje…

Pretpostavljam da je ono što hoću da kažem sledeće: Postoje poslovi koji ti stvarno ne dopuštaju da u njih uneseš ni trunku kreativnosti, i takvi poslovi su sranjex, i takve poslove ja lično ne mogu da radim. Jednostavno odbijam, i stvarno bi zajebane životne okolnosti morale da me nateraju na njih, ali o tome ni ne želim da razmišljam. Poenta je u tome da sami sebi napravite prijatno radno okruženje, da radite sa ljudima sa kojima dobro funkcionišete, da dobro balansirate između privatnog i poslovnog života, kao i da težite da na posao ne gledate kao na posao, već kao na deo nužne svakodnevnice. Mislim gde bi ljudi bili kada bi počeli da kukaju kako im se ne radi od trenutka kada dođu na posao. To je takođe i stvar rutine i iskustva, uđe vam u kost, kasnije ni ne razmišljate o tome.

Činjenica je da vam se život iz korena promeni onog trenutka kada se „zaposlite”, tj. obavežete se prema nekom, ali i u poslu važe isti principi koji važe i u životu (van posla), tako da je bitno da ste odgovorni, da poštujete ljude barem onoliko koliko oni poštuju vas, ako se desi neko sranje – reci napravio sam sranje – šta mogu da uradim da popravim, i nauči lekciju. Nemoj da vaćariš ljude jer ti ne želiš da budeš izvaćaren, itd.

Kada kažu: „Life is only as good as the memories we make”, isto važi i za posao – uživate u njemu samo onoliko koliko vi to zaista želite i koliko se iscimate. Odbijam da poverujem u suprotno.

To vam kažem, sve je isto kao i u životu, nema šta da se brinete. ;)

• « Thought stream #1
• Mikro projekt menadžment »

Komentari na ovaj unos 9

1. Dejan Topalovic kaže 03/07/07 09:18 PM

   Slazem se s tobom! Ja svako jutro jedva cekam kad cu doci u firmu, da pocnem da radim nesto… Smatram se srecnim sto radim ono sta me zanima i ispunjava… (na stranu to sto je posao dobro placen ;) )

2. Zdravko Sumic kaže 03/07/07 09:52 PM

   Eh, pogodio si me ovim postom. U jutru idem na prvi razgovor o poslu u zivotu. Mota mi se po glavi kako se drzati, sta reci….

3. Miloš kaže 03/07/07 11:03 PM

   Grafit koji je negdje vidio junak Vonegut-ovog romana „Deadeye Dick”:

   „To be is to do” — Socrates.
   „To do is to be” — Jean-Paul Sartre.
   „Do be do be do” — Frank Sinatra.

   Time je sve rečeno :D

4. Marko Bijelić kaže 04/07/07 12:02 AM

   Ne znam, ali ja sam potpuno lišen tog razmišljanja i podjele na „svijet djece” i „svijet odraslih”. Od svoje 14-15 godine sam radio svakve honorarne poslove, iako se naravno nije radilo o nekim visoko odgovornim poslovima, pristupao sam tom poslu kao i svakom drugom. Samim tim ja sam možda vrlo rano ušao u taj nazovi „svijet odraslih” da nisam ni razmišljao o tome. Niti danas razmišljam. Da napravim paralelu, npr. ja treba sad sam da krenem da živim i ne znam recimo da kuvam i to meni predstavlja problem. S druge strane ima ljudi mojih godina koji kuvaju zadnjih 5 ili više godina i odlično se snalaze u kuhinji. Znači ne treba praviti bauk oko nekih tema. Neko se snalazi negdje bolje, negdje lošije.

   Što se tiče super-ozbiljnosti i formalnosti, primjetio sam da masa poslovnih organizacija bukvalno glumi ozbiljnost jer misle da će na taj način impresionirati klijente i još gore, misle da će ozbiljno uraditi posao ako imaju ozbiljan stav, što u suštini nema blage veze sa praksom… Čak šta više dovodi do tog da se posao ne obavi, da ne pričam o apsurdnim sitaucijama tipa firma gdje je wannabe-direktor zaposlio rođenu ženu kao svoju sekretaricu i još je persira pred klijentima…

   Pričao sam baš s tobom Dragane kod tebe neki dan kad sam bio na ovu temu. Kad kažem da se ne bavim ovim poslom i da sam npr. onaj tipični student koji čitav dan prespava na predavanjima, popije par kafa i to mu je sva zanimacija u životu i još mu mama kaže: „sine jesu ti bila naporna predavanja danas”, da naravno ne bi imao pravu predstavu kako funkcionišu kompanije i biznis. Samim tim firme namjerno s tom ozbiljnom žvakom stvaraju jednu iskrivljenu sliku stvarnosti i još masu stvari koja se nadovezuje na to.

   Znači Jovana, udri samo hrabro, sve su to sitne jajare!

5. Eniac kaže 04/07/07 02:18 AM

   U sustini je najbolje kad mozes da radis ono sto te zanima, to je ona cuvena samoaktuealizacija, sve ostalo se manje vise pretvara u taj okrutni biznis svet i birokratiju. Gomilu firmi sam obisao i sa gomilom ljudi pricao i oni su jednostavno takvi, naviknuti od pocetka na ozbiljnost i stroga pravila, i ma koliko to lose izgledalo to je realnost. Bar prema onima koje srecu po prvi put :( Mrzim strumf birokratiju…

6. Marko Stankovic kaže 04/07/07 03:27 AM

   Pre jedno dve godine sam presao iz „neozbiljnog” u „ozbiljni” svet. Kako mi je radno vreme ovde u US od 8 do 8, u pocetku mi je bilo neverovatno da cu uspeti to izdrzim 12 sati na poslu, ali sam se nekako navikao i sad mi je sve OK. Cudno je na sta covek moze da se navikne.

   Sto se tice samog posla, tu mislim da svako treba da nadje sebe, ali ne treba previse ni zahtevati. Radi, stici iskustvo i gledaj kada je najbolja prilika da ugrabis svojih 5 minuta.

7. Dalibor kaže 04/07/07 09:09 AM

   ukratko.. ceo sam zivot znao da nikada necu raditi za bilo koga osim za sebe.. jeste da je teze.. ali satisfakcija pokriva sve :) samo napred druze ;)

8. Dragan Babić kaže 04/07/07 10:25 AM

   

   Samo da napomenem čisto da se ne shvati pogrešno – Jovana nije u strahu od obaveza koje će možda imati prvi put u životu, štaviše ona nije zaposlena a na dan uradi više stvari od mene, već je više mene podsetila ta njena konstatacija na moj lični kontinuirani zamor (fatigue) i jedino oružje koje imam protiv toga je da ne dopustim da me nešto smori. Mislim da se hronični umor pojavljuje u svim poslovima, a good clean fun je najbolji način borbe protiv toga. ;)

9. Pedja D. kaže 08/07/07 03:43 PM

   Drago mi je što neko može da radi što voli i uz to da to isto radi kako mu odgovara (eto, npr. ti Dragane), ali je to na našim prostorima uistinu teško. Jer, ako ne budeš ‘igrao’ po pravilima, sačekaće te radna knjižica.
   Pa ne znam ko bi bio srećan da radi od 9 do 17 jedno te isto i tako postane „business zombie”, ali šta je tu je. Takođe je teško, ‘uveseliti’ neke poslove. Šta ćeš kad radiš u kancelariji (što meni uopšte ne bi smetalo :) ).
   Verovatno dosta nas ne može sebi priuštiti da jednostavno odbije neki posao samo zato što (nastavljam u prvom licu) me ne ispunjava. Jbg, novca nikada dosta. Kad sam bio mali, uvek sam se bunio kada ćale kaže da novac ne raste na drveću. Nije mi bilo jasno, dok nisam počeo da se hebem po zadrugama i šta ti ja znam gde ne bih li platio školarinu. A i sad sam srećan kad mi neko priđe i ponudi mi da mu kodiram CSS/XHTML, a ne da dizajniram bilo šta. Ali ajd, imam tek godinu i šljivu iza sebe :)
   Istina je što si napisao, ali ipak za naše podneblje nije tako jednostavno :(
   A dosta sam i yaboravio da napišem, jer sam u autobusu čitao članak. A šta ću. Godine me stižu :D

Komentariši unos “Posao - to je ono što odrasli moraju da rade”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.