Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Ni deca više nisu deca

Bio sam danas da prijavim ispite do škole (istoriju umetnosti, iliti “Forma i stil”), i na putu do kuće pri prolasku kroz onaj park gde je i hotel “Park” (ne mogu da se setim imena, stao mi mozak ) mimoiđem se sa dva klinca. Ono — baš klinca, deset godina plafon.

Furaju oni na bajsovima i načujem ih ja o čemu pričaju, slušam i jedan od njih kaže:

… pa oni su Hrvati.

Drugi klinja ćuti. Ovaj se opet oglašava i pita drugog malca

A ti? Šta su tvoji mama i tata?

Jebem ti sunac kad ljudi i dan danas tako odgajaju decu. Zamislite, imaju po deset dina plafon, a vec su ih podučili da prave razlike na osnovu nacionalnosti.

I onda čuješ ljude koji se pitaju kada će mržnja izmedu naše dve nacije prestati. Neće skoro to je definitivno. Barem dokle god ima ovakvih ljudi koji svoje potomstvo uče mržnji.

Sine vidiš onog tamo crnca, jel’da da izgleda k’o da je prljav. Nemoj ti sa njim sine, on je Hrvat, oni su ti u ratu za vreme kog ti nisi bio živ pucali na tatu. Sine, neću da se družiš sa njima, oni su siromašni, ukrašće ti igračke kada ne budeš gledao.

Nije li to sve isto?

Potresu me ovakve stvari kada čujem, muka mi je od toga. Mislim žao mi je, ali ne mogu da razvijem imunitet na ovo. Šta li se tim ljudima mota po glavi i kako tome stati u kraj? Treba li delovati? Treba li prećutati i reći boli me kurac, njihov sin - njihov problem? Sutra će taj njihov sin odrasti i u kakvog će čoveka izrasti?

Ne znam, nisam pametan, ali se plašim. Ako ikad budem imao dece, u kakav svet bi ih doveo? Ova država se raspada, treba li još ljudi da propati, ja boljitak i napredak ovde ne vidim.

Sa druge strane mi trljaju belu kugu u nos i ohrabruju ljude da imaju više od dvoje dece, pa pitam se stvarno zašto ljudi neće da naprave više od jedno-dvoje. Jedva bre sebe prehranjuju, ne troje.

Sve češće vidam ljude koji su upravo stupili u brak kako ostaju da žive kod matoraca i to mi se ne sviđa. Ne sviđa se meni, a mogu da zamislim kako je njima.

Pogotovo mi se stomak prevrne kada vidim kako ljudi rade sve to po inerciji. Sa macom sam 2 godine - opa, vreme je da se sa ženim. Sada je vreme za dete.

Alo bre, stani malo - s čim!? Šta će to dete da jede? Šta će da obuče? Gde će da živi?

Znate kako deca znaju da budu okrutna. Kako poslati sina/ćerku u školu sa poderanim pantalonama ili starom torbom? Da mu se rugaju dok se ne rasplače.

Zajebi tu čupri brate, dok ne budem sigurno imao dovoljno da sam siguran da ću moći malcu sve da pružim što poželi, nema govora o tome. Nije da planiram dete, nego samo gledam situaciju i ljude oko sebe. Ovo je definitivno po meni nešto o cemu treba razmisliti debelo.

PS

Daško, ne drpaj tekstove sa SF1982 i stavljaj ih u CKM više bez naznake odakle si ga uzeo iako je samo tema teksta u pitanju (citaj: Grey Kangaroo).

• « Struktuiranje CSSa
• Sweet and sour »

Nema komentara 0

Komentariši unos “Ni deca više nisu deca”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.