Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Nagrade

Evo vam jedan savet – ukoliko to niste do sada radili, počnite odmah, bukvalno primenite sledeće na prvi sledeći zadatak koji vam bude dodeljen ili koji sami sebi dodelite – potrudite se da iz njega izvučete maksimum. Koliko vreme dozvoljava – napravite istraživanje, informišite se o temi i problemu koji stoji pred vama, koliko god vam to tada ličilo na gubljenje vremena – verujte, kad-tad će se pokazati korisnim i moćićete stečeno znanje da iskoristite. Ukoliko zadatak ima veze (pa i najmanje) sa onim čime se vi bavite – definitivno niste protraćili vreme rešavajući ga.

Predstaviću vam ovo na ličnom primeru (iako ne konkretnom) – u svom full time poslu ne radim uvek stvari koje bih voleo (ovo je možda najveća razlika između full time zaposlenja i freelancinga), ali ni u jednom trenutku nisam na to gledao kao na gubitak, naprotiv, time što sam bio primoran da radim na nekim projektima za koje ne bih bio zainteresovan u freelance varijanti pasivno sam naučio jako mnogo. Najzanimljivije je što ovoga nisam bio svestan sve do trenutka kada je na meni bio sličan zadatak, kada sam u stvari skapirao da sam poprilično upoznat sa problematikom, i naravno problem sam rešio sa daleko manje muke.

Trenutno sam uključen u razvoj jednog vrlo dinamičnog projekta (u freelance režimu fyi) koji će nadam se ubrzo oživeti, i kojim ću najskromnije govoreći – moći da se pohvalim. U poslednje vreme je bilo zaista teško, jako dugi dani, jako mnogo znoja, jako mnogo žrtve i jako mnogo frke i frustracije. Kako dani odmiču, ticketi počinju brže da se zatvaraju nego što se otvaraju novi, ta frustracija i briga i pritisak se smenjuju nezamenljivim osećajem zadovoljstva, kada nešto na čemu ste krvavo radili konačno uzima oblik i postaje opipljivo, kada želite da pričate o tome, počinjete da koristite to što ste napravili i kada bi radili na istom i prekovremeno i bez nadoknade jer verujete u ono što ste napravili i sve ostalo je manje važno. Ta anksioznost, iščekivanje momenta kada će sve biti otkriveno i predato ljudima na korišćenje, kada će pristići prvi komentari, je zaista jedinstvena. Kada još u ovaj miks uključite i zaista neverovatan tim ljudi sa kojima radite koji nisu više ni profesionalci, već čarobnjaci u onome što rade, ona granica između „rada” i zadovoljstva postaje jako mutna.

Zbog tih momenata ja volim ono što radim, i zbog toga mi nije teško da se u velikoj količini predam poslu kada vrlo malo vremena preostane za ostalo. Oni su sami po sebi dovoljna nagrada za sve što sam uložio, i to je ono što je najbitnije.

• « Mikro projekt menadžment
• Gazda bio, gazda ost'o »

Komentari na ovaj unos 1

1. Eniac kaže 27/07/07 11:37 AM

   Drago mi je zbog tebe i polako počinjem da grickam nokte iščekivajući mirakul :)

Komentariši unos “Nagrade”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.