Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Ljudima je pun k*

Zašto novo više nije tako uzbudljivo?

Zato što je vrlo lako i svima dostupno, moglo bi se reći – predostupno. Isto se sada dešava sa sadržajem na internetu, blogovima, itd., što se desilo sa muzikom kada se pojavio mp3 format. Za mene je pojava empetrojki uništila doživljaj slušanja muzike. Muzika je postala usputna stvar, nešto što je u pozadini, što se sluša dok se radi nešto treće na čemu je zapravo fokus naše pažnje.

Sećam se ranije kada odem i kupim kasetu ili cd, brate ne vadim ih iz kasetofona/playera dok ih ne izližem. Tada nisam imao kolekciju od 100GB muzike, imao sam pedesetak diskova i isto toliko kaseta i to je to, poneka ploča se takođe nađe tu (Fear of the Dark dupli LP sa live verzijama, FTW!). Tada si ljudski mogao postići da obradiš sve informacije koje primiš, upiješ svaku notu muzike koju slušaš. Sada je to nemoguće jer svega toga ima jednostavno jako mnogo. Sve se štancuje, izleće iz proklete fabrike. Svaki dan ima hiljadu novih bendova, feed reader me dočekuje sa 100+ itema svako jutro, ima 1000 novih videa koje bi bilo zanimljivo pogledati, isto toliko novih sajtova i zanimljivih servisa.

Evo sada upravo slušam live nastup iz San Diega 2006 Chuck Ragana (ex Hot Water Music) i Dustin Kensruhea (Thrice), baje ne sviraju svoje pesme, već tuđe pesme izvode na akustarama i usnim harmonikama. Meni lično je to vrlo zanimljivo, i lep je pokazatelj kako se pokazuje tendencija za usporavanjem. Znači niko više nije zainteresovan da sluša novo, već je veće zadovoljstvo da se okupi manja publika i slušaju/sviraju već postojeće, omiljene pesme. Da sve bude još jače – posle toga mi u play listi ide „Remains” od Alkaline Trio – pretpostavili ste – stara unreleased izdanja.

Samim tim što stvari i informacije postaju sve dostupnije, nije više fazon ko ima/zna više, već je samo pitanje ko je to prvi imao/saznao. Pogledajte samo Digg.com recimo. Oni (kao i svaki veći sajt) imaju „elitne” članove, koji bukvalno svo svoje (slobodno) vreme posvećuju njima, i uživaju nekakav respect za to što idu i kopaju svakakve sadržaje i objavljuju ih na Diggu. Isto smo gledali ranije na one drugare koji su imali enormno velike koleckije muzike, pa smo kod njih ostajali satima i presnimavali ono što nam preporuče.

Danas nema više čitanja sadržaja na netu – sadržaj se „preleće okom” (skimming), muzika se više ne sluša – preslušava se i skladišti, samo što se najverovatnije neće više nikada ponovo pustiti. Kao hrčci smo postali, osećamo da nam sve treba za ko zna kad.

Pretpostavljam da je ono što hoću da kažem to da kvalitet jako rapidno opada, dok se količina produkcije vrtoglavo povećava iz dana u dan, i bojim se da postaje sve manje i manje verovatno, da će postojati mogućnost za nešto neverovatno što će promeniti svet i čega će se ljudi sećati zauvek.

Šta mislite, ima li šanse da se pojave još jedan Aristotel, Friedrich Nietzsche, Karl Marx, Led Zeppelin, Ghandi, Woodstock (prokleti hipici)... ili smo isuviše ušli u mašinu?

• « Face It i Shoplifters; Bački Petrovac 24.02.2007
• Dreamweaver = Web dizajn »

Komentari na ovaj unos 8

1. Ćuković Miloš kaže 01/03/07 05:41 PM

   Na raznim poljima se dešava haos, uskoro će kataklizma, dajem još najmanje pet godina ovoj našoj planetici… I Montenigersi su se prerečunali sa pesmom 2028.
   Inače sa muzikom je ista scena i kod mene, poslednje albume rezem na dvd-e i ne znam ni šta je na njima. Mnogo sam vise vezan za bendove koje sam nabavio od ‘ 97 do 2000te, ovo kasnije je samo storaging…

2. Mladen Jablanović kaže 01/03/07 06:40 PM

   Šmrc šrmc.

   A kako je bilo pre nego se pojavila magnetofonska traka? A pre nego se pojavio radio? A kako je bilo pre nego se pojavile ploče? A knjige? Na svetu je konstantan broj ljudi koji žale za „starim dobrim vremenima” i otprilike isti broj ljudi koji tvrde kako ne mogu da zamisle život bez X, Y, Z. Šta reći drugo do jebiga.

3. Stevan Majstorović kaže 01/03/07 07:29 PM

   Higijenski je za glavu ponekad napraviti osvrt oko sebe, ovakav kao ovde ovaj tvoj… znam nas mnoge koji to rade. Razmišljam i ja tim stazama baš ovih dana.
   Ono što mene muči kao neka buduća pretnja, je već primetna socijalna tenzija između ljudi koji koristeći tehnologiju rade stvari brže i kvalitetnije ali praznije i drugih, koji to ignorišu i odlaze u drugu krajnost. Jaz je svakim danom dublji i dublji i preti da nas jednog dana raspolovi na nekakve „tehnološke klase” (već pomalo jeste). To nije samo generacijski jaz i nije lokalnog karaktera.
   Danas gotovo za sve postoji proteza (u širokom smislu). Imamo protezu za priču na daljinu (telefoni), protezu da se brže krećemo, socijalnu protezu (cigareta ili recimo lutka na naduvavanje)... uskoro kad krenu klonovi imaćemo protezu za svaki organ… Ameri imaju protetiku za ratovanje…
   Jaz o kojem pričam možda je najveći i najočigledniji bio onda kada su nas bezočno bombardovali.

4. Vedran Borjan kaže 01/03/07 11:06 PM

   Istina je da napredujemo rapidno, a isto se tako i informacije šire. Trebamo filtrirati sadržaj tj. pratiti samo ono što nas zanima. Toliku količinu informacija jednostavno ne možemo apsorbirati. Pjesme su priča za sebe, iako ima more izvođača, pažljivim odabirom skoro uvijek možemo pronaći ono što nas zanima. Meni tu pomaže Last.fm

5. Oliver kaže 02/03/07 01:15 AM

   Mudro zboris :)

   Slazem se 99% sa ovim sto si napisao, a onih 1% je cinjenica da nikad nisam prestao da slusam „svaki ton” muzike koja mi dopadne saka. Meni je nekako „grijeh” da pustim muziku i da je ignorisem, ako primijetim da sam odlutao od muzike ili da mi uzima previse „radne memorije” dok radim nesto drugo – gasim je. Dobro, imam jedno 20GB sto nisam ni 1x pustio, priznajem, ali sve to filtriram lagano ;) MP3 mi je pomogao tako sto mogu da lako dodjem do muzike, mogu da imam svu muziku na jednom mjestu, i sigurnija je nego da je na kaseti/ploci/cd-u. Eh, koliko moralnih padova je bilo radi zamotanih i (cesto) pokidanih traka, i diskova koji su postali necitljivi od silnog slusanja… P.S. Koliko mogu da se sjetim/stignem, uzmem i original disk. I dalje slusam mp3, al’ nesto me sramota da se nikako ne „oduzim”.

   Filmovi… skidaj, skidaj, skidaj, nema prostora vise! Rezi DVD-ove… i tako u krug, dok nisam sam sebe „presjekao” – jbt, pa, koja je poenta? Nema je… sad sam sebi stavio kao neku zabranu, nema downloada dok se ne odgleda ono sto je vec na hdd/dvd/cd-u. A, toga ima za jedno godinu dana, svaki dan po film-dva. Zivot mi je ljepsi otkako nista nemam u download listi. I to sve u nekoj manijakalnoj trci s vremenom, daj sto prije, brze, brze… uplati brzi net, seed-uj sve sto nabavis, nabijaj ratio, prva stvar koja se pali nakon podizanja sistema je uTorrent… idi bre (ovo „bre” mi tako nekad „legne” u svrljanju, iako sam tvrdoglavi bosanac sto se tice dijalekta :)).

   Sadrzaj? Ne pratim druge blogove osim koje pisu ljudi koje poznajem ili licno ili „skoro pa licno”, i par onih koji imaju relevantne informacije o onome sto me konkretno zanima. Sve drugo me podsjeca na „velikog brata” ili virenje kroz tudji prozor. Sta meni u zivotu znaci sto neka tamo iz Sarajeva ne moze da spava pa trtlja sta je juce radila, koliko puta je jela, ko ju je nevirao, bla bla..? Odavno me smorila i ta trka „ko ce prije”, hvala bogu (sta/ko god on bio :)) pa se nikad nisam pretjerano navukao na ove „socialne mreze” i slicne community-je koji nicu na sve strane. Par foruma mi vec odvlace previse paznje, a iz RSS readera brisem sve feed-ove koji mi za 2-3 dana napucaju preko 20-tak novih entry-ja – svejedno ih nikad necu pregledati.

   Ja cu radije biti lud u „ili je cijeli svijet lud, ili sam ja”, nego da trcim bez glave „kud svi, tu i mali Mujo” :)

   Treba znati granicu…

   (eto, ja ne znam granicu u komentarima, sad sam obrisao sigurno trecinu i necu vise da se vracam i provjeravam, sve nesto imam utisak da sam nedorecen pa… la la la la, THE END :))

6. Pavle kaže 02/03/07 03:43 AM

   „Za mene je pojava empetrojki uništila doživljaj slušanja muzike. Muzika je postala usputna stvar, nešto što je u pozadini, što se sluša dok se radi nešto treće na čemu je zapravo fokus naše pažnje.”

   Na zalost istina… Da nisi spomenuo, verovatno ne bih ni razmisljao o tome :)

7. Denis kaže 04/03/07 10:27 PM

   He he, meni se cini da je to samo smena generacija :-).

   Moj cale je u svojoj diskoteci 70ih pustao ploce, ja i dalje kupujem i skupljam CDove, koje on dugo niije prihvatio, a „novi” klinci skidaju MP3 i nose iPod.

8. Marko Bijelic kaže 05/03/07 12:22 PM

   Remix-copy-paste mashup kultura rođaci :)

   Navikao sam se na Last.FM i u kombinaciji sa SoulSeekom, dosta jaka stvar za otkrivanje srodnih izvođača i njihovih hitova. Manje ili vise uspjesne mashupove slusam bas puno u poslednje vrijeme i to neke doskora tesko spojive kombinacije, tipa Led Zeppelin i Run-DMC, Gwen Stefani i Front 242 Headhunter, NWA i Nirvana.

   Gledajuci caletovu kolekciju ploca, kul mi je totalno stvar bila ono ogromni LP albumi, odlicno ilustrovani, pa kad drzis tu plocu u ruci, opipljiva stvar. A tek citav ritual oko tog mogu samo da zamisljam: da skupis pare za plocu, pa cekas da je Jugodiskoton licencirano izda za domace trziste, pa odes da je kupis, pa otpakujes, stavis na gramofon, podesis iglu, listas ilustracije iz unutrasnjosti albuma i uzivas… Total Experience!

   I fali mi danas to albumsko slusanje muzike, jer obicno skidam stvar po stvar, jako rjetko kompletne albume. Slusam dosta i mixeve, roknem 60 minuta dobrog mixa u pozadini i onda se ladno fukusiram, sto Dragan kaze, na ono nesto drugo, dok zika pici u pozadini…. Ne slusam muziku u pokretu, jer mi je bezveze, dosta mi je 10-ak sati dnevno ispred kompa.

Komentari su zatvoreni za ovaj unos.