Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Koliko vrediš? (Sve za pare)

Updateovan unos. Prebacio sam ručno komentare iz stare flat baze, ali usled nemogućnosti textpatterna da menja datume komentara oni nisu hronološki poređani. Dodao sam originalne datume objavljivanja kod svakog respektabilno.

Od nedavno do mene pristiže jedna dilema sa kojom definitivno moram da se suočim. To je naravno odluka o naplati posla i samom načinu naplate.

Prvo što me muči je to da nisam dovoljno dugo u ovom poslu, pa ne mogu baš sa sigurnošću da odredim svoje repere (ne "repere"), a drugo je to što stvarno ne želim da oderem nekog i ispljunem mu cifru da mu vilica lupi o pod i time ne učinim dobro ni meni ni klijentu, a ispadnem grande pičketina. Ne želim da budem onaj za kog će reći "Jedan mi je tražio {cifra ovde}, nije normalan - majmun." Neću da postanem ta priča.

Znam sve priče "...ako ne znaš koliko da tražiš, nemoj ni da tražiš", ne pričam o tome. Hteo bih da potegnem temu o iskrenosti u naplati.

Poslovna etika (iliti nedostatak iste).

Nisam od onih koji samo hoće da urade-uzmu pare i okrenu leđa. Ako nešto mogu da kažem je da se stvarno trudim oko svakog posla koji uzmem. Za neke mogu da kažem da sam mogao uraditi bolje, neki su bili moj vrh u dato vreme, ali ostaje istina da sam se uvek maksimalno potrudio u skladu sa vremenom i okolnostima u datom trenutku. Nikada nisam obećao nešto što sam znao da ne mogu da uradim.

Sada dolazi problem. Ja sam iskren sam prema sebi. Ne lažem sebe da se trudim, već se stvarno trudim. Ja znam da ne lažem klijenta, ali on to ne zna. Ne može mi svaki klijent biti prijatelj, pa da se razumemo u startu.

Pretpostavljam da ono što hoću da kažem je da nisam navikao na hladne poslovne odnose. Ja jednostavno ne znam da se postavim kao baja i da budem mufljaga i dripac, tj. ovde bih trebao reći veći dripac od njega i namazotina.

Ne volim kada neko misli da ga zavrćem, ne volim kada neko misli da ga farbam i zavlačim, jer stvarno to ne radim. Ne volim kada neko misli da radim isključivo za pare.

Za jedan projekat nedavno sam ponudio izvesnu cifru, koja znam da je barem duplo manja od prave (koja je prava?), moram priznati i zato što mi se sam projekat svideo, ali i zato što ću za koji dan početi da jedem đonove. Ne, zezam se, istina je da gori pod nogama, ali bilo je i gore, nije to poenta.

I sada, klijent umesto da prepozna taj gest, on se tako postavi (zbog moje niske cene) da je ispalo kao da su se oni sažalili na mene, pa eto kao, uzeće mene za posao.

I ne samo to, tretiraju našu saradnju kao da se radi o ne-znam-ti-ja-čemu i kakvoj velikoj stvari, tj. tako tretiraju svoje, a mene, kao da mi svakom mogućom prilikom daju do znanja "znaš, nije to tvoje baš dovoljno dobro za nas."

Mislim ne mogu da vam opišem osećaj. Ja nisam onaj koji se svađa, pogotovo ne oko novaca. Meni je bitan princip, držanje, moral (ne u hrišćanskom smislu). Gde je poverenje kod nekih ljudi? Jel je ovo čest slučaj sa klijentima ili je meni samo tako zapalo?

Koliko god ja odbijao da priznam i pojmim, ljudi su stvarno kurve i gledaju prvo (i samo) svoju bulju, a druge sve ko jebe. Krajnje bezobzirno. Ja ne želim tako, hoću ispravne odnose, da se gledamo ravnopravno i sa poštovanjem.

Ljudi-mene ovo nervira.

Dakle moje pitanja su:

• Kako u startu oceniti ljude i odabrati pravi stav?
• Kako prepoznati s kim se ne uplitati u posao u startu?
• Kako se suočiti sam sa sobom ako moraš da ideš ispod sebe? Da li ići ispod sebe? Zbog koga/čega? Da li uopšte treba imati nivo u ovom poslu?

Povezana tema na DPT forumima (Hvala Marko)

• « Loš dan
• Bolje 404-ke »

Komentari na ovaj unos 9

1. Marko Bijelić kaže 14/12/05 11:09 PM

   Pretpostavljam da ono što hoću da kažem je da nisam navikao na hladne poslovne odnose. Ja jednostavno ne znam da se postavim kao baja i da budem mufljaga i dripac, tj. ovde bih trebao reći veći dripac od njega i namazotina.

   Nažalost to je karakterna crta koja se traži u biznisu na ovim prostorima, da bi jednostavno uspio da naplatiš svoj posao. Tačno je da je na ovim prostorima problem i dobiti i kvalitetno realizovati posao (druga naša boljka: visoki standardi koje sami sebi namećemo u radu), ali su to sitnice naspram naplate. Odmah se sjetim priče kolege iz perioda dok je radio kao konobar za bijedne pare i bio u situaciji da krene da iznosi napolje aparat za kafu iz kafane da bi naplatio svoj zarađeni novac :(

   I sada, klijent umesto da prepozna taj gest, on se tako postavi (zbog moje niske cene) da je ispalo kao da su se oni sažalili na mene, pa eto kao, uzeće mene za posao.I ne samo to, tretiraju našu saradnju kao da se radi o ne-znam-ti-ja-čemu i kakvoj velikoj stvari, tj. tako tretiraju svoje, a mene, kao da mi svakom mogućom prilikom daju do znanja “znaš, nije to tvoje baš dovoljno dobro za nas.”

   Ma, đubrad.

   Dragane ovo je jedan od najboljih tekstova koji sam pročitao u poslednje vrijeme, zaista iz same duše napisano i direkno pogađe većinu nas, ma kojim poslom da se bavimo. Obavezno bi ga trebalo linkovati sa DPT, DZ i ES.

   Što se tiče poslovne etike, AIGA ima jedan jako dobar dokument na tu temu, zove se
   
   Business and Ethical Expectations for Professional Designers:
   
   http://www.aiga.org/content.cfm?ContentID=681

   Što se tiče rada sa klijentima, zanimljiva je filozofija čuvenog Miltona Glasera:
   
   http://miltonglaser.com/pages/milton/mg_index.html

2. Dragan Babić kaže 15/12/05 11:02 AM

   

   Hvala Marko, moram ti priznati da sam skoro i zaboravio na njega. Svojevremeno je tu stajao i Goranov komentar ali je nestao usled promene CMSa.

   Ne znam šta si mislio pod time da ga linkujem sa foruma? Ako želiš ti to uradi (nemoj da se stidiš) :), a ja ću da pročitam sada ove tesktove za koje si ponudio linkove.

3. Goran Aničić kaže 15/12/05 08:02 PM

   Originalno objavljeno: 25.08.2005

   • Kako u startu oceniti ljude i odabrati pravi stav?
   • Kako prepoznati s kim se ne uplitati u posao u startu?

   Ovo je od suštinske važnosti za iole uspešno poslovanje. Za kredibilitet i poverenje treba vremena (na strani posl. partnera), a ukoliko poslovne partnere ne poznaješ dovoljno, ili ti nisu preporučeni od strane drugog kredibilnog lica, svakako je potrebno obezbediti se na neki način.

4. Dragan Babić kaže 15/12/05 08:06 PM

   

   Originalno objavljeno: 25.08.2005

   To je fakat.

   Treba uvek u takvim slučajevima imati neki backup ili nešto slično, ili barem neki tup predmet pri ruci.

5. Vlada kaže 15/12/05 08:08 PM

   Originalno objavljeno: 25.08.2005

   Ja sam ti najprimer kako se to netreba raditi, radio sam svasta uglavnom besplatno iako su moji besplatni radovi bili 5 u (.)(.) za neke druge skupe.

   Evo ti repera sada cu da uzmem 20E nekoj ribi zato sto nezna da potera sistem restore i zato sto imena dokumenata kuca cirilicom sa sve DJ, T, SH i sl., a pre dva dana sam gratis radio formatiranje niskog nivoa i njakanje OS (3 sata). A ako me pitas zasto nisam naplatio nemam pojma. Kada kontam posao ni nerazmisljam o lovi vec samo o poslu, kao stvoren za ove kapitalisticke sismise.

6. Predrag Jovanović kaže 15/12/05 08:11 PM

   Originalno napisano: 30.08.2005

   Pazi do sada nisam jos radio sa potpuno ne poznatim ljudima pa ne mogu da ti kazem sa te strane kako da se postavis ali dok radim sa prijateljima, da bi sacuvao iste, uvek kazem da kesh uopste nije bitan ili matori daj koliko ti mislis da mozes da izdvojis pa kada dobijem neku smesnu cifru nisam ljut na coveka koji je dao te pare nego na sebe jer nisam hteo da dovodim poznanstvo ili prijateljstvo u pitanje i nisam rekao toliko i toliko.

   Doduse jednom sam odradio neku prezentaciju za neko predavanje, naplatio i zavrsio posao sasvim zadovoljen, sve je bilo ok dok me posrednik nije nazvao sutradan i pitao “me matori pa zasti si toliko naplatio”... Tu se zavrsilo moje prijateljstvo sa posrednikom…

   Nema ti tu bajo pravila, jednostavno situacija se menja od posla do posla i posto smo mi “bogu hvala” u srbiji uvek je na kraju borba oko naplate… Do nedavno, kada su prijatelji u pitanju, mi je moto bio ili su raditi za pare koliko vredi moj rad ili cu uraditi besplatno… ni to nije resenje nego ako vec nemam muda da prijatelju kazem cenu oslanjam se na njegovu percepciju i uvek prihvatim onoliko novca koliko on da :) a ovo dali treba ici ispod sebe i to, to ti je brate od situacije do situacije, ako imas kesha neces prihvatiti posao a akonemas primices ga oberucke, Srbija bajo, opstanak…

7. Dragan Babić kaže 15/12/05 08:13 PM

   

   I ja sam iz tog fazona kada se radi za drugare i poznanike.

   Ili ću da mu kažem torima, to ti je toliko-i-toliko ili ću da kažem uradiću za džabe. Nikakvi popusti i ti bakrači, tu se samo frka napravi oko međuprijateljskih odnosa, a ako hoćeš da ostaneš prijatelj sa čovekom za koga radiš bolje sve uslove i parametre iskristališi odmah i u startu pre posla.

   Kasnije vrag odnese i šalu i to prijateljstvo. Imao sam iskustava s time, nažalost.

8. Nemanja Srećković kaže 15/12/05 08:16 PM

   Originalno objavljeno:13.09.2005

   Ma za prijatelje sve dz. naravno dok se radi oko stvari kao sto su “sve sto ima veze sa odrzavanjem, podesavanjem pc, programa i opreme”.

   No kad se radi o poslu, zna se lova u napred 50%.
   
   Poznanicima, ne moraju ni prijatelji biti, uvek spustim cenu preko svake mere.

   Skoro mi je jedan kolega trazio da mu odradim neki sajt, znaci hoce malo optimizacije i kompletan sajt.
   
   Ja mu za 100 E ponudim da mu odradim seo ( cisto jer mi je to interesantno da radim ) i da mu uradim css, xhtml sajtic.

   On se prakticno naljuti na mene! I kaze: ” ne verujem ti ja u taj intelektualni rad ”

   A ja se mislim, pa fizikalisi onda pe….... itd…

   Nikad ne znas skim imas posla. Zato postavi neke standarde, makar sto se isplate tice…

   a za cenu, ipak je ovo srbija ..

9. Dragan Babić kaže 15/12/05 08:19 PM

   

   Originalno objavljeno: 13.09.2005

   @[nq]: Glavna fora je u tome što sam se ja sa prijateljima opekao nekoliko puta, tako da ili džabe ili puna cena. Ako je nešto između uvek nastane frka, a ovako ako naplatim punu cenu sam sebe obavežem da uradim ispravan potpun posao, a ako kažem da neću da naplatim dam mu do znanja da je poslednji na listi prioriteta i ako se složi sa tim—svakom super.

   Zna kad-tad sujeta da ispliva i ko zna šta sve ne … Ne bih da se zezam sa time više, i ne bih da gubim prijatelje oko posla.

   Moram priznati da mi se mnogo sviđa ideja oko avansa koju, koliko čujem, ljudi redovno rabe, a meni nije pala napamet.

Komentariši unos “Koliko vrediš? (Sve za pare)”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.