Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Klijent uvek zna najbolje

Što se mene lično tiče, ja veoma često to obavljam na sledeći način. Odradim nešto kako mislim da treba (u mnogo slučajeva kako znam da treba), pošaljem klijentu na review, dobijam odgovor sa listom zahteva za promene, ja napravim te promene i tu se prilično priča završi. Ego klijenta je zadovoljen jer misli da je napravio ispravne korekcije i da je dokazao kako on zna sve najbolje, a ja sam naravno zadovoljan jer sam naplatio posao.
Ono što ne valja sa ovim sistemom je to što iz ovakvih saradnji nikada ne može izaći nešto kvalitetno, sa čime bi se ponosili i ja kao dizajner i klijent kao vlasnik/vođa projekta.

Druga varijanta od koje sam na žalost slobodno mogu reći i digao ruke, je edukovanje klijenata. Vođenje žučnih rasprava o temama tipa zašto submit polja idu na kraju formulara sa desne strane, zašto standards compliance a ne tabele, i zašto ne frejmovi. Mislim tih tema ima na tone, a uloga papagaja mi više nikako ne pristaje. jednostavno ne mogu da se ponavljam i gledam kako ljudi ne priznaju stvari koje propagiram (uključujući moje radne prakse), gde bi na kraju opet uradili onako kako „oni” kažu.
Naravno možete predpostaviti da se radi o domaćim klijentima ovde.

Web standarde je u Srbiji veoma teško prodati. Interfejs dizajn je u Srbiji veoma teško prodati, tj. naplatiti. Ljudi u Srbiji neće kvalitet, ljudi u Srbiji hoće da se radi na gazdin način, jer gazda zna najbolje i gazda kupi zasluge.

Jednostavno ne kapiram kako neko može da ti plati da odradiš posao, a ne veruje ti da znaš da radiš taj posao i konstantno te prepravlja i donosi odluke koje su van pameti? Pa zašto bacaš pare onda plaćajući mene? Uzmi i odradi sâm.

Ja često odradim i više nego što je dogovoreno, a znate kada se to dešava? Kada sam zadovoljan projektom, tj. uzajamnim radom i slaganjem, harmonijom mog rada i rukovodilačkim sposobnostima klijenta kao vođe projekta. Tada idem i do svojih 110%, jer taj rad nije težak, i taj rad i trud ispunjavaju, što mora da rezultuje uspehom i dobrim proizvodom. Jedna od takvih stvari jesu na primer primena Web standarda. Ja mogu da se odlučim da odradim posao na najbrži mogući način, hardkodujem sve slike, umotam sve u 101 wrapper div i predam, ali to ne radim, jer to sebi ne dopuštam.
Dakle iako klijent nema pojma za tvoje kvalitete i radne prakse, on te uzme za posao, ne zna šta dobija i zašto te je uzeo i šta plaća, a ti na svoju ruku sprovodiš Web standarde i evanđelišeš, a da klijent to ni ne zna.

Dakle poenta ovog je u stvari pitanje: „Da li se patiti sa edukacijom klijenata, propagiranjem stvari u koje veruješ i evanđelisanjem, ili je bolje jednostavno ćutati, odraditi svoj posao na najbezbolniji način kako bi se sve što pre zaboravilo?”

Znam ljude koji rade i jedno i drugo, iskreno, ja nisam od onih koji mogu da se zadovolje osrednjim rezultatima i definitivno ne želim da isporučujem mediokritetna rešenja samo zbog klijentovog ega ili njegove taštine, ili pak nekih drugih bezveznih razloga. Kada verujem u nešto, gledam da to sprovodim u praksu, a to je teško kada te neko ko je iznad tebe u tome sprečava.

Stoga šta mislite, kako je najbolje prići ovom problemu? Biti pod a) pasivan i nesrećan dok radiš, ali bez nekih većih briga ili b) neplaćeno aktivan, evanđelista i probijač leda?

• « Konfuzija
• Dens, dens - Viva devedesete »

Komentari na ovaj unos 16

1. Nikola Denić kaže 01/08/06 01:21 PM

   Surovo,ali definitvno a ) :)

   nego …. nemas nesto frejmove na ovoj stranici …. neko mi rece da stranice ne mogu bez njih :D :D:D

2. Milan S. aka Morlak kaže 01/08/06 03:19 PM

   Posao je posao. Od njega se zivi. Dakle, ispune se zahtevi klijenta, ili mu se bar povladjuje, a uradi se po svome, ali tako da nema reklamacija, ili da se ostavi prostor za njih a da se “organizuje” situacija da se klijent dragovoljno vrati. Nema zatvaranja vrata iza sebe, nigde. Na nekim se projektima radi 110%. Neki se samo kvalitetno odrade. Ne pretrgavati se preterano ako je klijent tvrdoglav. Ipak, “kupac je kralj”. On placa. To te ne sprecava da uzivasu u njegovom novcu, kasnije. Svi zadovoljni. Mnogi ne traze extra, jer i ne znaju sta je to, trazi se bljestav standard. Sta traze, to im i dati. Uz minimum utrosaka. Ne vazi za sve, ali prolazi.

   Poz.

3. Dragan Babić kaže 01/08/06 03:40 PM

   

   Daleko od toga da se vrata zatvaraju za sobom, to nikako.

   Slažem se sa tobom, kada si potvrdio moj stav da obavim deo posla za koji klijent nije ni svestan ni da rteba ad se uradi, ni kako treba da se uradi, a bogami ni da ga plaća, i to je onaj fazon “šta klijent ne zna, neće mu naškoditi”. Ali postoji veći problem, na primer kada ti kažeš:

   ...ispune se zahtevi klijenta, ili mu se bar povladjuje, a uradi se po svome…

   Ovo nije uvek primenljivo, štaviše primenljivo je samo kada su u pitanju radovi “ispod haube”. Da bih ilustrovao, evo jedna anegdota od juče. Osoba koja je odgovorna za velik deo projekta je primila moj rad (koji je takože samo deo projekta) i odgovara mi ovako nekako (parafraziram):

   Pogledali smo rad, i u diskusiji sa koleginicama smo došli do zaključka da treba da napraviš sledeće izmene…

   I to sve tonom kao, u pauzi za kafu smo bacili oko i kroz zajebanciju smo se malo poigrali, jer mi smo razume se, sekretariec koje se pre svega razumeju u tvoju profesiju, pa tek onda u hvatanje beleški i dizanje slušalica.

   Dakle samo sam hteo da podstaknem na razmišljanje i diskusiju o tome da dok ti ovde pokušavaš da stvoriš nešto, sklopiš kakav-takav folio, nagrebeš novaca da imaš ‘leba da jedeš (i eventualno da ostane da se popije nešto ;)), neko odlučuje o tvom radu ko je prvenstveno nestručan, a da ne pominjem neprofesionalizam ovakve prakse.

   Dakle ovaj post je donekle i bičingovanje, ali opet prvenstveno me interesuju stavovi dizajnera/developera o ovim načinima vođenja projekata/poslova.

4. Nemanja kaže 01/08/06 06:53 PM

   Ruku na srce klijent je klijent.

   Kod mene postoji vise vrsta klijenata, lokalni, inostrani i outsorcing.

   Sto se os tice tu se ne pravi folio, jer radis za nekog ko je u istom poslu, odmah zakljucis sta mu i kako treba (standardi, do kog detalja itd.) i radis, i kako je moj bivsi poslodavac imao obicaj da kaze, “vezi konja gde ti gazda kaze”, ili tako nekako davno je bilo. Ja najmanje “novaca” zaradim na os-u ali to je sigurna zarada, makar meni, kao sto Dragan kaze dovoljna za leba, pica i igara :)

   Sto se lokalnih klijenta tice, tu je Dragan potrefio sredu, vecina njih je takva. Ali ja se uvek trudim da edukujem klijenta, ...

   Ponekad ne vredi, ako vidim da ne ide, preporucim mu kolege od freelancera pa do agencija pa nek covek bira.

   Vecina lokalnih klijenata ocekuje da nas par radi za 150 evra, i to makar 2 meseca, to su oni najgori.

   Dosta njih se miri sa sudbinom da ne moze ili jednostavno NE zeli da investira sume od par hiljada evra, iako bi mu one realno ustedele, i ja tj mi to mozemo slobodno da garantujemo, i do 1000 eura godisnje, jednostavno ne zele da daju toliko novca.

   Vecina njih jednostavno smatra da nasa usluga ne vredi toliko! Da oni ili decko iz komsiluka moze da odradi isto to, ali eto nemaju vremena, pa ajd mi.

   Smatram da ce vreme ovo promeniti, nadam se da cemo docekati. :)

5. Dragan Babić kaže 01/08/06 09:08 PM

   

   Hmmm, čitam sada po drugi put članak koji sam napisao, i shvatam da se on može totalno drugačije protumačiti. Najverovatnije zbog stresa koji trpim poslednjih dve nedelje oko raznoraznih sranja, pa sam ceo tekst pisao iz prvog lica, tj. kao da se meni sve najgore događa i zalamaju mi se najgori poslovi. Hteo bih samo da se ispravim dok neko ne dobije otkaz shvati pogrešno. ;)

   Dakle, u ovom tekstu sam sumirao kako svoja, tako i tuđa iskustva sa klijentima, loša iskustva, želeći da skrenem pažnju na diskriminaciju dizajnera (prvenstveno dizajnera, pa i developera, jer polazim od sebe). Znači nisam potlačen, samo me interesuju iskustva kolega oko ovih pitanja, a opet daleko da me nisu “zakačili” ovakvi slučajevi. ;)

   Kada je naš Web još uvek u fazi da programeri rade frontend dizajn, kada i klijenti misle da je mudro “uštedeti” ne unajmljivajući dizajnera, da li je možda onda prerano voditi ovakve diskusije, ili treba biti srećan što se uopšte ima posla?

   Opet naravno govorim isključivo o domaćem tržištu, i kada kažem “klijent” mislim u stvari na osobu koja te plaća da odradiš određeni posao, znači uopšteno.

6. Milan S. aka Morlak kaže 01/08/06 09:10 PM

   Ako neko ne shvata sta gubi, time sto tebi ne daje da mu razvijes extra sajt, to je njegov propust, ne tvoj. Odmah vidis o kom se profilu klijenta radi. Ako drzi “sve za 95” pa oce sajt ili prodavnicu, odradis i odes. Medjutim, ako se radi o nekom mnogo ozbiljnijem pravnom licu, sigurno da ce obema stranama mnogo znaciti ona druga.

   Nisam dizajner, ali sam pravio par svojih sajtova, cisto da vidim sta mogu, i svaka vam cast za ono sto radite. To je umetnost pre svega.

7. Ivan Minic kaže 01/08/06 09:39 PM

   Radio sam kojesta ne bi li se nekako prezivelo… mnogo je bisera bilo.. od 20ak sajtova iz tog vremena izradjen sam bio 19 puta.. jedan jedini put da je neko bio korektan prema meni 100% i ja ispadnem konj prema njemu (njima…) anyway.. jedan od primera koje nikad necu zaboraviti… “Moze li ovaj logo jedno dva prsta desno”..

8. Dragan Babić kaže 01/08/06 09:44 PM

   

   @ Ivan:
   Upravo o takvim stvarima pričam. ;)

9. Nemanja kaže 01/08/06 10:12 PM

   LOL!

   E da ne pricam o slabostima oka kod ljudi, i kako neke stvari treba pomeriti par piksela levo ili desno, iako sam ja to sa rulerom sve izmerio ;)

10. Igor kaže 02/08/06 01:41 AM

    a) pasivan i nesretan . . . ajoj . . . Pa kad radiš na stranici i klijent te zove par puta u sat vremenu da pita gdje sam s poslom, gdje želi promjenu na promjeni a na kraju ipak želi ono prvo, gdje iz dobrog designa na kraju sve ispadne kao stranice prije 10 godina, gdje se sve mora tako zakomplicirat da na kraju jednostavno ne želiš taj rad uopće imati u portfolio i ako netko saznaje da si to ti urrdio onda kažeš da si jednostavno napravio da radi na webu i da nikakve odluke u vezi funcionalnosti i izgledu nisi imao ti nego klijent. Mislim, takve poslovi mi idu jako na k…. jel jednostavno ne radiš svoj posao nego samo igraš se s mišom umjesto klijenta. ako već ima vremena sjedit mi za vratom satima, onda je mogao sjest na svoja četiri slova, pročitat neki manji tutorial o microsoftovom frontpage-u i napraviti stranicu sam za manje vremena nego što je meni trebalo da napravim tu dramu od webstranice.

    b) to mi se već više sviđa, mada nije mi bilo stvarno tako. jednostavno se razvije design s klijentom, kada mu se sviđa želi vidjeti to u akciji . . . ja nešto na brzake slupam da on vidi princip toga svega i kad mi kaže GO ja se primim posla. kada stranica funkcionira onda klijent provjerava stranicu, i traži minimalne korekture, da li je to neki manji button, promjena izgleda texta itd itd. nakon što je i to gotovo, pitam jel treba još nešto, ako ne onda pustim stranicu na web ako da napravim to pa pustim stranicu na web.

    ima situacija gdje napravim više nego treba, jel nije da klijent ne bi bio zadovoljan s manje, nego meni ne bi dalo mira to da sam mogao i bolje napravit. moglo bi se reć da napravim nekad i više samo da bi moj ego bio zadovoljan.

11. Stevan Majstorović kaže 02/08/06 03:32 AM

    Dragane znaš ti dobro šta nam pogađa u stomak…

    Znam da zvuči jednostavno, ali stvari treba staviti na svoje mesto. Naša branša često sama sebe i ono čime se bavi postavlja na pogrešna mesta. Vodimo se obično nekakvom u suštini pozitivnom strašću, ponekad i fetišima.

    Dakle, postoji klijent i njegova potreba i on za to želi da plati. Ono što mi zapravo radimo je da sebe stavljamo u situaciju je da tu klijentovu potrebu menjamo.

    Način na koji želimo da uradimo ovu promenu tek kao posledicu stvara te naše probleme.

    Moje iskustvo mi govori da je pogrešno klijentovu potrebu menjati na taj način što mu se nude rešenja koja realno nije ni tražio. Po meni ispravan način je objasniti klijentu kako on ustvari nije dobro definisao svoju potrebu – rešenje je tada tako posledica a ne uzrok. Jednostavno, ali vrlo bitno.

    Prevedeno na praksu…. ovde su spominjani frejmovi. Recimo da je klijent projektovao da je to njegova potreba.

    Možeš li u tom slučaju odbraniti da to nije njegova potreba?

    Ono što se često hvatamo u zamku je da ćemo umesto ovakvog pitanja postavljenog samom sebi krenuti u evanđelizam… Pogrešno! Njegova potreba nisu frejmovi niti je to neki web 2.0 koncept, njegova potreba nema veze sa tehnologijom. Tehnologija (dizajn) je posledica…

    Naš je problem što često prodajemo tehnologiju a ne rešenja. E sad pošto sebe smatramo intelektualnom elitom, automatski proglašavamo klijente glupim i sl. a suština je u tome da naša “roba” tada ne “prolazi” na tržištu i to je naš problem a ne klijentov. Ima li naš klijent uopšte potrebu za našim radom, trebamo li mu mi?

    Ne… nije na zapadu puno drugačije (bio, vid’o), a posebno mrzim floskulu “zemlja Srbija” koju obično luzeri eksploatišu u svojim mikro kosmosima.

    Vrlo važno za kraj… klijent bez potreba nije klijent, klijent bez novca nije klijent…

12. Dragan Babić kaže 02/08/06 11:07 AM

    

    Stevo sve što si rekao definitivno stoji, u pravu si, ali mislim da si umnogome uprostio situaciju. Klijentu se doista treba objasniti zašto mu treba to-i-to ili zašto je to-i-to loše i ne valja, ali zaboravljaš da je sa nekim klijentima nemoguće komunicirati, ali se i te kako mora raditi i zaraditi, pa samim tim moraš i da radiš sa takvim klijentima s vremena na vreme.

    Prevedeno na praksu…. ovde su spominjani frejmovi. Recimo da je klijent projektovao da je to njegova potreba.
    Možeš li u tom slučaju odbraniti da to nije njegova potreba?

    Ne, ja mogu da mu navedem neke kontra činjenice oko te priče, koje se tiču usabilitya, Web standarda ili UX-a, ali tu moja ekspertiza prestaje. Klijent to ne prihvata jer programeri ne umeju da reše zadatak bez frejmova. Odluka donesena – kraj priče.

    Razlog iz kog sam postao ravnodušan i što sam prestao da se rvem sa odlukama klijenata su upravo slučajevi kada klijentovo ili programerovo mišljenje ne možeš promeniti, jednostavno ne daju. Kada on/ona zna da su fejmovi pravo rešenje, ili zna da je header prevelik, itd., ti tu nemaš dalje.

    Ono što meni najviše smeta je to što ne volim da radim “dopola” i ne volim kada se dopušta nestručnim ljudima da prave odlučujuće odluke, a mislim da prvenstveno dizajneri imaju problema sa ovim, ne programeri na primer, jer za dizajn ljudi osećaju da svako zna da kritikuje.

13. Pedja kaže 02/08/06 06:51 PM

    Verujem da ću, kad krenem s poslom, imati takvih problema. Ali ne mogu da se otmem sledećem utisku… (link ispod)
    Druga strana medalje

    Možda sam još uvek NOOB što se tiče work EXP-a, ali u moja dosadašnja 2 posla, nisam imao problema.

    ps. vežbah textile acronym :P

14. predrag jovanovic kaže 03/08/06 11:40 PM

    Sta ja znam, ja sam u par poslica zaista imao problema sa klijentima koji su do sada uglavnom bili drugari pa sam nekako uspeo da navucem da krajnji proizvod lici na nesto, uglavnom napravim nesto sto je u datom trenutku vrh mojih mogucnosti i inspiracije, posaljem na kritikovanje, napravim izmene, pokusam da objasnim zasto to sada ne valja pa onda koliko toliko vratim na ono sto je po meni bolje. Ako su sitnice u pitanju (protiv kojih sam) onda ne pravim pitanje nego samo picim i menjam sta god da kazu. U glavnom probam uvek da potkrepim ono sto sam napravio nekim argumentima pa ako to klijent nije sposoban da prihvati izshibam onako kako on kaze i ne grize me dalje savest jer sam ipak pokusao da objasnim, klijentu se nije to primilo sto sam mu napricao i kraj price. Ti si Bakee perfekcionista pa te te stvari mnogo vise pogadjaju. Cuvaj zivce, popi koje pivce.

15. philo kaže 24/08/06 07:14 PM

    I hear you! Znam da podosta kasnim s komentarom, al trebalo mi je da pročitam ovaj post jer osjećam skore gnjevne pozive nekih skoro pa bivših klijenata. Htjedoh reći, dok radim za druge, ne zaboravljam da radim i za sebe…Priznajem da mi je ispod časti i van zdrave pameti napraviti site koji na kraju izgleda kao da sam ga radila prije 10 godina…I guess svaki put kada ću dobiti klijenta držim fige da ćemo se moći dogovoriti na pol puta, a u krajnjem slučaju da ću morati “crtati” zašto je ono što ja predlažem bolje od njegovog. Na kraju shvatim da radim dvostruk, trustruk posao…al uslužni poslovi (ako se to može tako nazvati) su upravo to – mazohistički:)

16. Gospodin Branislav kaže 14/09/06 12:53 AM

    Mislim da je odnos sa klijentima više pitanje “marketinga samog dizajnera”. Kako izgledamo, kako se ophodimo prema klijentima.

    Evo ja sam još uvek u poziciji koja nije sjajna jer imam neki svoj stav i može mi se. Ono što ja radim je to da se promovišem među poznanicima kao dizajner. Čim se nekako postaviš ljudi počinju i tako da te kontaju. To ne znači da čovek treba da bude ‘obestan’, ‘gord’ prema drugima, već da šalje ljudima ‘sliku’ – “Šta On može da uradi”. U pitanju je jedna doza unutrašnje sigurnosti koju dizajner zrači od momenta kad odluči da se “postavi prema nečemu/nekome!”. Ta sigurnost deluje na dizajnera jer pravi dizajner radi na usavršavanju svojih skillova, radi na sebi kao ličnosti i ta “sigurnost” deluje na klijenta. Svi klijenti žele da osete “sigurnost” da će posao biti obavljen “Do jaja!”. Tu već mnoge strelice od klijenta gube oštricu.

    “Sigurnost” se znači pojavljuje u samom dizajneru, dizajner radi, usavršava se, povećava se sigurnost, ide pred klijenta i vidi gde je. Ako je vredno radio na sebi sigurnost raste. Traži “veće” stvari koje On MOŽE da uradi! Dobija “ovlašćenja” tj. odrešene ruke i radi šta hoće. To sve treba da ima realne osnove u vašem iskustvu/radu. Kad pregovarate s klijentom, što više neoborivih argumenata u njihovim shvatanjima, to vam je bolja pregovaračka pozicija. Razgovarajte samo sa odgovornim/nadređenim licima za posao koji treba da radite ostali su čista buranija (nemojte samo da ih potcenjujete). Ne objašnjavajte svoju struku. Susdržite se. Pričajte o tome sa kolegama u koje imate poverenja. Ako nešto i pitaju iz struke, budite profi ali prevedite “to” na “njihov jezik”.

    Commy sa Dizajn Zone je dao jedan dobar savet a to je: “Uvek treba saslušati klijenta i uraditi po svome! ”

    i… “Najčešće je prva ideja i rešenje za dizajn nečega, nekog proizvoda….al’ uzmite “tri nedelje” i predajte rad pri isteku roka.”

    Do sada sam radio samo lepe stvari. Ljudi mi poklanjaju puno poverenje i jedina granica sam Ja! Samom sebi sam granica! ...jer vidim da imam još da učim a toga… neki pametni ljudi govore…će uvek i biti.

    Mislim osvrnite se samo! Koliko ljudi, FIRMI, kompanija rade ovaj posao i govore kako “Oni znaju posao” a vidite kakvi su amateri i te firme imaju posla, rade! Suština je da ima mesta za svakog. Bitno je kako “delujete” ljudima.

    Evo jedna crtica: Neki ljudi gledaju čime ste došli na sastanak?! Kojim kolima?! Kako obučeni! Da l’ im se sviđate?!

    Kakav vam je “marketing” tako će te prolaziti.

    Drugo: Lično uvek gledam da dam sve od sebe radeći neki dizajn i da to ima u sebi neki dobar motiv. Da me posao interesuje/zainteresuje. Nikad neznamo ko će to pogledati ili gazda primetiti, posle nekog vremena, da je ‘posao’ zaista!... bio dobro urađen!

    Zato sam sebi rekao da radim uvek “FULL”, koliko to moje mogućnosti, vreme i novac dozvoljavaju. Lično mi je glupo da nekom ‘zakinem’ i da imam cenovnik za dobar, bolji, najbolji dizajn. Kao dizajner mislim da je bolje raditi uvek najbolji dizajn.

Komentari su zatvoreni za ovaj unos.