Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Jedna briga manje

Sećam se kada sam upisivao višu školu, koliko sam samo bio pun entuzijazma i koliko sam bio uzbuđen što ću krenuti sa nečim novim što me je veoma interesovalo – a to je naravno dizajn za Web. Mogu da vam kažem da je bilo potrebno celih mesec dana da počnem da preskačem predavanja, i da se uverim u iskvarenost te škole kao institucije, mada se isto može zaključiti na žalost za manje-više svaku školu u Srbiji. Pogledajte samo šta se desilo na pravnom fakultetu u Kragujevcu, mada se to dešava gotovo u svakoj školi ali nije bilo na vestima pa ljudi žive u zabludi.

Gotovo odmah je postalo jasno da je primarni cilj škole da naplati školarinu – od samog prijemnog i upisa je to bilo jasno – što je meni bilo vrlo razočaravajuće saznanje. Kasnije je školarina samo skakala, po pet soma dinara po semestru, da bi na kraju poslednju godinu (od koje je ceo drugi semestar u stvari praksa) platili šesdeset i plus soma dinara. Za šta? Da me stvarno pitate ja ne bih znao da odgovorim, bolje vojsku da sam završio. Ovako sam skinuo jedno breme, a drugo me tek čeka. Mada ni tu školu ne znam kako bih otplatio da mi matorci nisu pomagali tu i tamo i podmetali po koji dinar, tako da fala i njima.

On a side note, u aprilu smo odlučili Jovana i ja da još jednom posetimo Prag ali ovaj put sa još par drugara, ne verujem da će to biti neki odmor (verovatno će mi trebati odmor kad se vratimo), ali stvarno me je taj grad ostavio bez daha, mrzim da idem od kuće i da putujem, ali Prag me toliko podseća na Novi Sad da jednostavno ne osećam ni trunku nostalgije.

Eto, jedno je gotovo (praktično), ovo drugo što treba da se odradi je bar besplatno. :)

• « A Matter of Life and Death
• Navigacija Web lokacije i folksonomija »

Komentari na ovaj unos 9

1. Pedja D. kaže 19/03/07 02:22 PM

   Da se ne prica o medicinskom i ekonomskom. Iju…
   Pa kao sto placamo skolarine, tako moramo i da platimo/vratimo dug otadzbini koja nam je toliko puno dala. fala joj k’o najrodjenijoj (da…)
   kako god okrenes, obrnes, ni vojska nije za dz. ne placas materijalno, to jeste, ali…

2. Viktor kaže 20/03/07 01:34 AM

   Pa tehnički, plaćaš i vojsku, tj plaćaš za klopu ako odeš u civilnu. Jedino što ti vojska plaća 435 dinara mesečno i još ti da za prevoz, ako stanuješ dalje od 2 km od mesta vraćanja duga otadžbini (moj slučaj – 1400 dinara, dakle ukupno 1835)
   E sad, ako jedem burek i jogurt svakog dana za doručak (a moram, da bih mogao da radim) plus kafa iz automata – you do the math, ko tu plaća i zbog čega.
   Enivej, Dragane, svaka čast na prebrinutoj brizi i napred u nove radne pobede :)

3. Bojan kaže 20/03/07 08:39 AM

   Čestitam, Dragane! :)

   Slažem se sa tobom, a i sa Pedjinim komentarom, na što bi se ovdje nadovezao.

   Ja sam trenutno treći mjesec u vojsci i iz vlasitog iskustva mogu reći da definitivno nije džabe. Imam sreće što civilku služim na minutu i pol od kuće i što sam na takvom super mjestu kao što je knjižnica. Ovo i pišem iz knjižnice :) Sve super, ili ne… Kad stignem kući, makar ne radio puno taj dan, osjećam umor koji naravno utječe na onaj posao koji radim kod kuće. A kada je potrebno raditi na dizajnu i biti posebno kreativan, često se ulovim kako sam bezvoljan ili bezidejan. Zato, mene osobno vojska košta zaista mnogo.

4. Dragan Babić kaže 20/03/07 11:48 AM

   

   Istina, svi mudro zborite oko toga da vojska nije besplatna. Nisam ni mislio da je 100% free, jer naravno ništa u životu nije 100% free, više sam mislio u smislu da ne moram da platim nekome da me muči devet meseci tamo – kao što sam se osećao u školi ove tri godine. :)

   @ Bojan:

   [...] Kad stignem kući, makar ne radio puno taj dan, osjećam umor koji naravno utječe na onaj posao koji radim kod kuće. [...]

   To je upravo ono čega se najviše plašim kada i ako krenem u skujvo (što će nadam se biti nikad, ako i bude – civil). Jednostavno trenutno ne mogu sebi da pružim luksuz da nestanem na služenje vojnog roka (redovnog) na šest meseci. Takođe frka mi je da kada i ako krenem u civilku da ću da upadnem negde gde će me tlačiti kao roba, jer moja sreća je takva, svugde gde se moglo najebati – ja sam najgore prošao.

   Čisto radi ilustracije: kada sam bio beba testirali su neke nove vakcine za smanjenje karijesa na nama, u osnovnoj i srednjoj sam bi prvi u dnevniku (dobro, u srednjoj drugi), pao sam prijemni za srednju pa sam išao prvu godinu gimnazije u Srbobran, ali sam takođe deset dana pred popravni prijemni slomio desnu ruku pa mi je profesorka latinskog pisala prijemni, dva puta sam morao da idem na vojni pregled (sa prvog su rezultate „izgubili”), nesretna sam prva generacija Web dizajna – zamorče…

   Ima tu još gomila toga, ovo je samo na prvu loptu čega sam mogao da se setim. :)

5. Nemanja Sreckovic kaže 20/03/07 12:37 PM

   Svaka cast! Bitno je da si ti to zavrsio, ja imam jos 11 ispita da bi kompletirao prve tri godine i uzeo Bsc.

6. Bojan kaže 20/03/07 12:56 PM

   @Dragan: možda ne moraš čekati da te nekud strpaju. Kad sam ja odlučio krenuti u civilku, prošetao sam se do knjižnice i zamolio ih za potvrdu da mogu kod njih služiti rok. To sam skupa s molbom poslao na ministarstvo i u roku od dva tjedna dobio rješenje. Barem kod nas to zna proći, kako je kod vas, ne znam.

7. Ilija Studen kaže 21/03/07 01:06 PM

   Zanimljiva stvar je da na nekim fakultetima možeš da ideš u civilku, ali da i dalje možeš da izlaziš na ispite. Sve više i više ljudi počinje da služi vojsku kada obnove godinu ili kada odslušaju sve ispite. Polako čiste šta im je ostalo, a u isto vreme rešavaju još jednu veliku obavezu.

8. Dragan Babić kaže 21/03/07 01:25 PM

   

   Ilija to je odlično ako imaš mogućnosti za to, ali je meni konkretno to malo teže: full time posao + tu i tamo freelance + fakultet + vojska. Mnooogo je. :)

9. vlada kaže 22/03/07 03:14 PM

   Nemoj u vojsku pa ni civilno…............... majka srbija se vec debelo naplatila, nemas joj sta vracati.
   Meni dodje tacno 497.950, 00 dinara i jos stosta zao mi je sto nisam tvojih godina, uzivao bi
   u izbegavanju te glupe stvari i razlozima koje bi navodio ih izbegnem…..

Komentariši unos “Jedna briga manje”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.