Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Jebeš život...

Nikada nisam bio jedan od ljudi kojima je poslovni uspeh bio od presudnog značaja, ili merilo ostvarenja. Nikada nisam ni sanjao o zarađenim milionima, Havajima i skupim kolima i ekskluzivnim zajebancijama. Šta više – trudio sam se da se držim podalje od toga. Auto – ne vozim, nemam milione da trošim (a nema ih ni ćale da mi da), volim da imam dovoljno za sebe i one koji su oko mene, da se koji put popije i počasti i onda kreće novi radni dan.

Sve je tolepo funkcionisalo do jedne tačke koja je tačka zasićenja, i mislim da sam je baš pre koji trenutak doživeo – otuda i ovaj rant post. Pretpostavljam da je ovo kulminacija nekih frustracija koje sam ja – malo duže po svemu sudeći – držao u sebi. Nisam ni nasilna ni preka osoba, štaviše prilično sam flegma, ali brate što je mnogo mnogo je. Ne mogu da shvatim da ljudi mogu biti toliko bezobzirni sa nečijim vremenom. Ja sam sada trenutno na „odmoru” – stavljam pod navodnike, a sada ću vam objasniti i zašto.

Na ovom tzv. odmoru sam od subote 3.11.2007. – od tada ne znam da li sam se jedan dan odmorio. Prvo mi je uletelo otkazivanje puta na Kopaonik (iz opravdanih razloga), pa sranje oko stana – pošto renoviramo bilo je potrebno jurcati i tražiti materijale i sve to što je potrebno – to mi je pojelo jedno tri dana. Onda je došao BlogOpen – još dva dana (u ovom slučaju prijatnih jer je car Siniša bio i baš smo se dobro zajebavali). Potom još drkanja oko stana sa enterijerom i još trčanja po radnjama kako bi našli i kupili stvari koje nam trebaju, pa akanje sa majstorima koji su došli (a kasne) da vide sve, da im se objasni šta treba da se uradi te da daju troškove radova – neću ni da ulazim u detalje te farse. Da ne pominjem da sam se u međuvremenu i razboleo. Ovo sve me je na kraju ostavilo na sledećem:

• da sam stukao pun kurac keša u opremu za stan koja je trenutno neupotrebljiva
• da nemam majstore koji će da krenu sa radovima
• da sam toliko nervozan da ja mislim da u životu nisam bio nervozniji, a ljudi me i dalje drkaju
• da sam bolestan kao pas i da ne mogu da idem napolje

Dakle ovo je praktično jedanaesti dan mog famoznog „odmora”, a ja se još ni jedan dan nisam odmorio već se osećam deset puta gore nego kad je odmor počeo.

Sada samo da kažem da je sve to OK, razumem komplikacije se dešavaju – pogotovo sa majstorima koji po prirodi nisu baš najodgovorniji ljudi. Ali najgore je to što sam ja sve ovo isplanirao i ispodešavao tako da bi trošio što manje tuđeg vremena, ali kako se da primetiti moje izgleda niko ne jebe tri posto.

Znate one trenutke kada vam se sve nekako nakupi, svako sranje koje je moglo da se dogodi se odgađa i odgađa i onda kao da sve udari od jednom. Svakom od jednom treba nešto od mene, svi me cimaju za neke banalne gluposti… Na IMu ne smem da se pojavim jer me odmah iscimaju za nešto. A ono što pogotovo ne razumem je činjenica da klijenti koji su svesni da sam na odmoru cimaju jer im treba nešto jako sitno ali hitno. Ja prosto ne mogu da verujem da mi se to događa – na stranu sve ostalo – ali ovo je čisto i apsolutno nepoštovanje tuđeg vremena. Delom sam naravno opet i ja kriv jer imam potrebu da proveravam email i da se pojavljujem na IMu – ali jebote kakve to veze ima – to što sam upalio računar da igram igricu ili da proverim poštu ne znači da sam na raspolaganju za posao… Trenutno sam apsolutno razočaran u svet, jednostavno nemam reči…

Nova rezolucija

Odlučio sam da ostatak ovog nesretnog odmora provedem planirajući nastavak svoje profesionalne karijere i menjanju stava prema poslu uopšte. Od ponedeljka 19.11.2007. ću za posao biti dostupan od 3pm do 11pm, izvan tog vremenskog okvira mi neće pasti na pamet da se latim posla ili nečega vezanog za posao (ukoliko ne postoji neka gadna frka, ali zna se kako se to tretira onda). Jednostavno ne mogu više ovako da živim, jebali me i klijenti i posao i nizak dolar i sve u pičku materinu ako ljudi misle da ovako mogu samnom. Svestan sam da dosta mojih (bivših, trenutnih i budućih) klijenata čita ovo – ja jednostavno smatram da ovo nije nešto sto treba da krijem. Popizdeo sam jednostavno. Ne znam više odgovore na neka pitanja za koje sam mislio da su toliko očigledni da se nikada neću morati zapitati.

Dokle će ovo ići ovako… Oduvek sam ljude koje ne poznajem tretirao kao minimum sebi ravne, ali to očigledno nije baš dobra praksa… Ništa, novi list od ponedeljka, pa kud puklo…

• « POSH!
• Stvari dolaze na svoje mesto »

Komentari na ovaj unos 34

1. johnnie kaže 14/11/07 09:39 PM

   a to ti je nešto kao onaj Murphyev zakon, taman kad se želiš odmorit, dođe najviše posla…
   izađi van i popij pivu… bar tako ja uradim…

2. Dragan Babić kaže 14/11/07 09:44 PM

   

   Uh… ma izašao bih ja, nego vreme govnjivo do jaja, pada kiša, a ja sam inače pomalo meteoropata, pa mi se sve skupilo…

3. Dusan kaže 15/11/07 01:43 AM

   Znači nisam jedini. Za tri godine koliko radim imao sam 25 neradnih dana, 15 za krečenje i razbijanje zidova i 10 dana provedenih u krevetu zbog bolesti. Al’ srećom još mi nije puko film.

4. Eniac kaže 15/11/07 03:48 AM

   E nadam se da se neces ljutiti to psujem u komentarima, ali i ja sam jebeno prenervozan. Skontao sam da sam dobio i prve sede. Pricam danas sa ortakom o slobodnom vremenu, i on meni prica, kad mi dodje riba 3 dana nisam tu. Super, ali ja ne mogu 3 dana da ne budem tu. Ako mi ne zvoni jedan od 2 telefona, ne iskace 25 prozora kad upalim komp, to znaci da nema struje u vecem delu sveta, a mailbox ako ne proverim xx puta dnevno to znaci da sledeci dan nemam zivot… I onda ono cuveno pitanje cemu sve ovo – zar ne mogu kao i svi ostali da sedim i smrdim? Spavam 8 sati dnevno (sasvim sam zadovoljan ovom sumom)? Posetim neki social event? Secas se da sam te citirao vezano za zvanje prijatelja? E da, pa ja vise skoro da nemam offline prijatelje, shvatim tako kad vidim nekog druga da se mi zapravo nismo videli min 6 meseci (to je ono ako smo bili bas dobri ortaci).

   Sta je sustina… To je put koji smo odabrali, i uvek citiram Blogowskog i njegov rad u firmi. 8 sati dnevno, nije neka plata da mozes da furas sa pevaljkama, ali jebiga imas private life, ne snosis najveci deo odgovornosti uvek, kao u freelancingu, i imas godisnji odmor koji ti neko drugi propisuje…

   Sta je resenje… Ne znam, suvise sam ambiciozan da bih odbio neke stvari u zivotu, mozda ne zelim milione, ali svakako zelim dosta toga… Guracu jos dok totalno ne ispizdim, a onda… Ne znam, predavacu informatiku u skoli… Makar sa klincima mozes da pikas basket…

5. Predrag Kanazir kaže 15/11/07 10:38 AM

   Evo kako je prošao moj odmor…. 5 radnih dana + 2 vikenda. Prvi pravi u 2 godine. O skoro svemu su pisale i novine:

   Dan 1. Drugar iz detinjstva se predozirao
   Dan 2. Zapalio se stan ispod moje devojke. Umalo se nije udavila od dima.
   Dan 3. Javljaju mi da mi je brat iz BG-a poginuo na autoputu
   Dan 4. Planiranje puta za BG na sahranu, stres da ne pominjem
   Dan 5. Ceo dan na sahrani, suze, haos, 2x vožnja na relaciji Grocka-NS
   Dan 6. Dok je čišćen onaj stan, stoka je prosula pesak po stepeništu, na koji sam se okliznuo i slomio laptop
   Dan 7. Na parkingu mi je neka budala prosekla 2 gume na kolima
   Dan 8. Odlazak do vulkanizera sa komšijinom gumom koja „malo pušta”. Put od 500 metara trajao je 2 sata sa stalnim doduvavanjem.
   Dan 9. Prespavao uz more.

   Hoćeš da napravimo neku anketu, pa da ljudi glasaju? :)

   Jedini odmor je offline odmor. Neka vukojebina centralne Srbije… bez wirelessa, bez telefona, bez signala… ikakvog…

   Pozdrav,
   P.

6. Dragan Babić kaže 15/11/07 12:17 PM

   

   U jebote Predraže – you take the cake!

   Inače i meni je ovo prvi „pravi” odmor u poslednjih dve godine (pre ovoga samo neki produženi vikendi i šta ti ja znam) i istina je to što kažeš – kada si na odmoru ne pali komp ni pod razno – inače dovodiš sebe u situaciju da kompromituješ svoj spokoj zbog posla. Možda je jedno rešenje odvojiti poslovni od ličnog emaila i proveravati samo taj, mada to nije baš lako izvodljivo.

   Enivej, u postu sam i ja malo preterao, pisao sam u afektu pa sam rekao neke stvari na malo „siroviji” način, ali sve i dalje stoji. Sada sam u fazonu „jebiga, iskoristi ovih par dana što ti je ostalo, a za dalje ćemo da vidimo”. Mislim evidentno je da nešto moram da promenim u životu što se tiče posla (kao i još neki očigledno koji su se javili ovde ;)) i stvarno ću da se posvetim dovođenju svog života u red, jer ovo više nema smisla i nije ni dobro ni normalno da imam ovakve epizode…

7. Dejan Vesić kaže 15/11/07 12:24 PM

   Odmor? Šta je to?

   Iskreno ti upućujem podršku (kao u stara dobra socijalistička vremena ;) ) ako si krenuo na put „rad sa majstorima”; uz častan izuzetak (komada 1) to je stoka koja nema obzira prema tebi, ne poštuje nikakav standard / nivo kvaliteta, bole ih uvo za tvoje vreme, jedino vole tvoje pare (ovo je sažeto iskustvo renoviranja stana 5 meseci, a da stan izgleda … hm, da ne kukam dalje).

   U organizaciji slobodnog / posao vremena mi pomaže to što prvog skoro i da nemam ;-)

   Ne znam gde ste pročitali priču o 8 sati rada i posle zezaaaanje, ali u ovom srpskom mutantu od liberalnog kapitalizma to još nisam video, a da koverta na kraju meseca može da pokrije i osnovne troškove.

   Lep prihod zahteva krvav posao; ako su ti klijenti svuda po svetu, onda se šansa da te ne cimaju topi sa brojem vremenskih zona u kojima su.

   Zato radim, obradujem se po nekom postu (kao ovom) kada vidim da nisam sam i uplaćujem loto … ozbiljno, 7 kombinacija i šansa je 7 / 15380937 = 1 u 2,2 miliona :) Malo li je ;-)

8. maratz kaže 15/11/07 02:30 PM

   Uf, grdo…

   Meni je pomoglo čitanje http://www.bitliteracy.com/ i http://sethgodin.typepad.com/the_dip/, te odlazak jednoj izvrsnoj psihologinji, koja mi je postavila prava pitanja na koja sam si ja onda dao prave odgovore.

   Ipak, najveći reality-checker je obitelj. Kad skužiš da život prolazi pored tebe, nije ti se problem tako postaviti niti prema klijentima: „Sorry, ovaj sam vikend planirao vikend s obitelji, nisam siguran da li cu imati internet vezu”... i zaista — ljudi shvaćaju kad im tako postaviš stvari!

9. Dragan Babić kaže 15/11/07 02:30 PM

   

   Heh, ima nas znači. :)

   Nego nije meni problem da radim – da me neko slučajno pogrešno ne shvati. Ja ne znam šta bi sa sobom da nema posla, čak i svoje vikende neretko iskorišćavam na „lične projekte” i šta ti ja znam. Ja problem imam sa klijentima koji misle da ako radiš projekat za njih da si im na raspolaganju 24/7, pa čak i kada si im rekao da nećeš biti dostupan od tad-do-tad.

10. Dragan Babić kaže 15/11/07 02:39 PM

    

    Hvala na preporukama Marko, overiću te sajtove, a ni ova varijanta sa psihologom mi se ne čini kao loša ideja trenutno. ;)

11. Stevan Majstorović kaže 15/11/07 04:30 PM

    Ispade ovo kao kolektivna terapija:

    „Ja sam taj i taj i ja sam alkoholičar” (gledao sam na filmu, nisam učestvovao)

    Da li vam je poznata situacija kada se budiš ujutru i kontaš da nemaš vremena za sve, i onda se baviš bizarnim sportom biranja onoga ko bi se najmanje ljutio ako ne stigneš da nešto uradiš.

    Šta da kažem osim da živimo iste paterne. Energije treba i za nastavak i za prekid.

12. Sale kaže 15/11/07 04:52 PM

    Pozdrav Dragane,

    samo opusteno, svima je sve hitno, pogotovu kada radis na web-u gde sve „moze zacas da se promeni, koliko to traje, 10 minuta?”. Sve musterije u svojim zeljama imaju „zacas”, „na brzaka”, „sad”, „danas”. NEMA. Odradicu ga kada dodje na vreme.

    Svima je sve hitno. Evo mog resenja:
    1. Od kada su mi ukrali mobilni imam broj koji samo moja zena i moji roditelji znaju. Otpada cimanje za hitne stvari.
    2. Mail gledam cesce dnevno, ali ih samo dva puta obradjujem: u 10 i u 15 sati. NISTA NE RADIM DIREKTNO nego sve zadatke upakujem u neki redosled. Nedelja je dan mira, tu radim samo stvari bas iz zadovoljstva.
    3. Na instant messaging odgovaram samo kada imam vremena. Neko me nervira previse -> iskljucim IM, postavim se invisible.
    4. Kada se zena naljuti znam da sam ga preterao i prekidam posao.

    Nema multitasking-a, to moze Dual Core, ali ne otac koji pored posla mora da vidi i zenu i dete i jos da podmaze vrata ako skripe :-) Sve vise mislim linearno, odradi redom stvari, a ne pet odjednom. Pola sata ujutru sortiram sta ima da se uradi, pa onda.

    A za majstore, to je sto je …
    Kad smo vec tu: treba mi dizajner, imas vremena ;-)

    Pozdrav,
    Sale

13. Milan Smudja kaže 15/11/07 08:23 PM

    Prskanje, a ? :)))

    Glej sad, radim u firmi (9-17)++x>, dodjem kuci, odmor pola sata/jelo, odma komp, ucenje, blog, razradjuem start up, etc, zilion stvari treba da se uradi….

    IRC – Boze sacuvaj/tajm vejsting/
    IM/similar – tajm vejsting/
    Surf – samo targetirano/unapred pripremljeno/po preporukama.

    Imam dnevnik kuci u kome pisem tacno sta treba da se uradi vezano za stvari u slobodnom vremenu, kao i onaj namenjen poslu iskljucivo.

    Nemam vremena da se zezam sa ljudima koji te ne tretiraju kao coveka, sem ako mi je bas to u interesu.

    Ventil? Kakav crni ventil za informaticara ekonomistu? :))

    Mislim, daj Dragane samo opusteno. To sto si afektir’o je super. (Tome blog i sluzi, lol) Ko te razume – razume, ostali neka se ceskaju po glavi.

    Na mom „Web Lab-u” imas tekst o gnosticizmu (izvuci sta ti treba), a mozes i platiti psihijatra :))

    Znas kako, mozes ti da se ne javljas na mail, ne odgovaras na fon, ali to ti ne resava problem. Ljudi se ne menjaju mnogo, i nema naglih zaokreta u ponasanju. To si sto si. Samo nadji modalitet opustenog postojanja :))

    Poz, Milan.

14. Sinisa Dukaric kaže 16/11/07 03:29 PM

    Kao prvo da se zahvalim na predivnom boravku u NS-u u tvom drustvu i na gostoprimstvu nevidjenom, bilo mi je predobro svaki minut, osim kad mi je bilo lose radi alkohola:)

    Rezolucija ti brate stima, treba svakako postedjeti sebe jer nema tih para kojima kasnije mozes lzlijeciti sebe od stete koju si mozes naciniti takvim tempom i nacinom rada.
    I ovi rantovi su dobri, ja ih prakticiram puno cesce, psujem, naricem i zapomazem – to je pravi ventil :)

15. Marko Bijelić kaže 16/11/07 05:01 PM

    Klasična mašina, uvijek ista priča. Isfrustrirani puknemo svi u jednom momentu kad se bokal prelije. Tada donosimo razne hard core rezolucije koje stupaju na snagu od „ponedeljka” ili „prvog u mjesecu”. Al’, ne lezi vraže, mic po mic, opet se mi vratimo na staro. Ko uspije da savlada ovu problematiku neka organizuje jednodnevni seminar, evo ja bih prvi izdvojio 500 evra (minimum toliko vrijedi) kotizacije za tako nešto.

    Sve je stvar stava i životnog stila. Životni stil prati ono čemu težimo, odnosno taj wannabe faktor. Kad baja koji je napravio milione napiše „guru menadžer” knjigu za nas ostale koji bismo da se obogatimo, onda i napiše da je on uspio zato što je ustajao svako jutro u 6h. Živa istina je da sam neke klijente koji su tu oko 40-te godine, porodični ljudi, stekli toliko da mogu valjda da opušteno žive, redovno viđao i viđam online u istim terminima u kojima visim i ja u svom 16-satnom radnom vremenu (ponosno sam ga skresao na 8h), znači subota veče, nedelja na ponedeljak u 4h ujutru…

    A u knjizi fino piše da ustaje svaki ponedeljak u 6h, znači spavo je tu noć samo 2h :)

16. Milan Smudja kaže 16/11/07 06:46 PM

    Sto vi ljudi informaticari toliko spominjete alkohol ? :))

17. pitchweis kaže 17/11/07 11:58 AM

    @Predrag Kanazir

    Jebote, to ne da nije odmor, to je sranje. Ja bih poludeo da sam na tvom mestu. Drž‘te se ljudi, ovo je ozbiljan problem.

18. Vlado kaže 20/11/07 09:24 AM

    Dragane, očito ti je naišao neki period kada ti se umor i stres akumulirao, a još neke stvari samo pridodale benzin na vatru. Posao jeste bitan jer od njega živimo, međutim neke granice tolerancije se moraju postaviti kako bi sačuvali zdravlje i mir u duši. Postoje razni načini relaksacije tj. ventili za oslobađanje od stresa i napetosti. Jedan od najjednostavnijih je odlazak u prirodu, naročito netaknutu prirodu u kojoj vlada savršeni red i harmonija. Pre svega mislim na planine. Kada kažem planina mislim na one planine koje gledano odozdo na gore imaju sva 3 aspekta: travu, šumu i stene (vrhove). Nama najbliže planine tog tipa nalaze se u Crnoj Gori i u Sloveniji, na oko 6-7h vožnje od Beograda. Meni najomiljenije mesto za totalno opuštanje (pored odlaska na more) jeste planinski masiv Durmitor, kojeg u osnovi čini velika travnata visoravan nalik na čuvene tibetanske i mongolske stepe, 18 gorskih jezera, 4 rečna kanjona (među njima najpoznatiji je kanjon Tare dubok oko 1300 m), oko 50 vrhova iznad 2000 m (od njih 27 preko 2200 m), prelepe i duboke doline, glečeri, vodopadi, izvori pitke planinske vode… Nešto slično tome su i Julijske Alpe u Sloveniji. Kad se meni nakupi umor a posao me preoptereti, tada ja odlazim na Durmitor i njemu slične planine (npr. Komovi ili Prokletije) da napunim svoje baterije. U tako impresivnoj prirodi čoveku se budi ono primordijalno, onaj drevni prirodni osećaj prirodnosti. Tek tada čovej u stvari shvati koliko je život u ovoj ubrzanoj urbanoj džungli neprirodan. Znači, jedan od mojih saveta tebi je – idi što češće možeš u netaknutu i lepu prirodu, a naročito na impresivne planine poput Durmitora. Tamo je sve čisto, a prostor je nabijen snažnom okrepljujućom energijom.

    Dragane, kako to Durmitor izgleda možeš pogledati ovde:

    http://www.summitpost.org/area/range/152176/Durmitor.html

    Pozdrav svima i sve najbolje!

19. kaske kaže 20/11/07 01:46 PM

    Ja to kapiram na sledeci nacin:

    Imas ROK za izradu nekog projekta, i imas RADNO VREME i imas SLOBODNO VREME.

    Kad god se ne postuje ROK, RADNO VREME ili SLOBODNO VREME klijenta odnosno radnika oslobadja se NEGATIVNA ENERGIJA koja vodi do raznih problema.

    Poslodavci, pouka glasi:
    http://chiefskipper.spaces.live.com/blog/cns!A59D550BCED8263B!887.entry

    Srbija do Tokija?

20. Dalibor kaže 20/11/07 02:13 PM

    E Dragane, Dragane,

    secam se kada sam procitao tvoj post o tome da osnivas firmu i da ostavljas posao freelance-ra… razmisljao sam da ti posaljem mail i kazem „...nisi normalan, i ne sanjas u sta se upustas…”.

    Ja sam Rainfall osnovao 2004. iz nekih drugih razloga, pre svega zbog boravka u Rumuniji (sto je bio zajeb) ali sam po prirodi volina, kada nesto zamislim, ne odustajem. Tako da nisam odustao ni od Rainfalla. Tri godine kasnije, Rainfall predstavlja nesto cime sa prezadovoljan i ostvarenje mojih snova vezanih za karijeru. Ali govana nikad dosta… U Februaru ove godine sam osnovao SeliGroup, kao potrebu da se finansijski osiguram, jer mi je u jednom trenutku dokurcilo da svaki mesec radim i jurim novac.. zeleo sam da novac jednostavno postoji bez potrebe da se stalno cimam i da jurim (ili me jure) za projekte… Za nepunih 10 meseci, uspeo sam da od Seligroup-a napravim kompaniju koja je ekskluzivni distributer za Rumuniju poznatog austrijskog branda i proizvodjaca elektronike i kucne tehnike… san snova… cesto sam radio i po 16-18 sati na dan, sto mi nije bilo tesko… dok se ne pogledam u ogledalo u pogledam sede dlake (sto je najsmesnije, ozbiljan sam).

    I sve je to trajalo dok nisam poceo da se zabavljam sa Tamarom, devojkom koja mi je ponudila drugaciji pogled na svet i srecu koju, iskreno, nisam verovao da mogu da osetim na taj nacin.. i tu su problemi poceli…

    Lako je da mislis da mozes da se posvetis poslu kada nemas drugih obaveza.. work work work i jebeni work… Ali onda kada treba da odvojis vreme za porodicu, ljubav, vezu, prijatelje, nastaje problem.. zahvaljujuci strasti za webom, nije ti problem da to radis.. ali sa 50 klijenta, telefonom koji zvoni stalno, cimanjima tipa „ajde ovo, ajde ono” a kada im trazis pare, svi se drkaju, skontas da si samo retard… glupi cekic u rukama jos glupljeg klijentima koji on udara o beton… ne postujuci te… ja sam zbog toga umalo izgubio Tamaru, ne shvatajuci da treba da joj pruzim vise vremena, pogotovo sto je napustila Beograd da bi zivela u jebenoj Rumuniji….

    Naucio sam par stvari: – budi efikasan – oslobodi se klijenata koji slabije placaju i koji te stalno cimaju – drzi se ugovora kao slep stapa.. za svaku dodatnu STAVKU moraju da PLATE – budi efikasniji – moras imati privatan zivot – ne otvaraj dve firme :) – dupliraj cene

    Dovoljno si dobar da ne moras da radis za svakog seljaka… Stavi pocetnu cenu na 2000e i za isto utroseno vreme radi tri projekta manje… time ces imati manje poziva, manje problema i vise vremena za sebe… to je cilj.. radi manje a zaradi vise..

    Ja se zaista samo nadam da ce se u mom slucaju sve dobro zavrsiti.. meni pare sada nisu problem ali sve ostalo jeste jer sam se isuvise upleo… mislim da sam dovoljno pametan da se izvucem iz svega toga i nastavim da zivim nekim normalnim zivotom.. tako da pazi sta radis i misli vise na sebe..

    Cao prijatelju, svako dobro…

21. Dragan Babić kaže 20/11/07 05:10 PM

    

    Uh Dalibore, nisi ni svestan (ili u stvari jesi) koliko mi je jasno to o čemu pričaš. Pokretanje firme je bila upravo reakcija na to da ne mogu više da izdržim tempo šljakanja – ali kad kažem šljakanja mislim baš na šljakanje. Znači 12-14 sati ti traje radni dan, od kojih su 10 jebena efektiva – znači hard kor gruvanje. Jednostavno sam pregoreo.

    Sada kada firma radi već četiri meseca (kao već) – moram da priznam da je u početku bilo čupavo, gotovo 60% vremena mi je odlazilo na RFPove i pregovaranje oko potencijalnih poslova. Onda sam skapirao da to nema nikakvog smisla, i da izgaram bez veze, cimam se oko ljudi koji eto tako, interesuje ih za koliko male pare radimo, naravno ne jave se više nikada.

    Namerno sada neću da komentarišem po pitanju visine honorara i satnica, jer spremam jedan tekst posvećen isključivo tome, koji ću kada ga dovršim objaviti najverovatnije večeras. Stay tuned. ;)

22. gui-guru kaže 21/11/07 02:22 PM

    Zato ja imam perfektan odgovor na sve probleme ….

    Radi dok ne zaradis dovoljno da otvoris svoj kafic. Dakle najbolja stvar koja moze da se desi coveku jeste da bude gazda kafica.
    To je zaista jako zvanje, prvo gazda kafica pa doktor, profesor itd.

    Realno kod nas jedino sto nikada ne propada (ako se trudis barem malo) jeste KAFIC ! za 5 ljudi, 10 ljudi, 150 ljudi svejedno …..

    Onog dana kada to postanes, svi te vole i posmatraju te sa neizmernim strahopostovanjem, oslovljavaju te sa gazda, a svi koji su te ranije poznavali a i dalje ste u dobrom odnosu, presrecni su jer ce uvek imati svoj separe i imace pravo da te zovu punim imenom ili brate, sto ostali gosti nikako ne mogu ….

    Sto se tice finansijskog momenta, tu lezi pravo zadovoljstvo. Kafic ce ti 90% radnog vremena biti pun.. Ovde vecina ljudi ima para taman toliko da sa shvate da je najbolja investicija u kafu pivo, vodku i pelinkovac jos ako im izlozis nekoliko danasnjih novina na shank (blic, kurir a moze i CKM), milina ….

    Obzirom da si dizajner, i ako ne zelis da „zataupis” pravi sebi flajere onako kako ti zelis … i samim tim podigni cenu lokala …

    Posla imas minimalno, shakali (pijarovi) kole, lava, jelena, vinjaka i ostalih pica za nagrizanje slezine, sami rade svoj posao. Donesu odnesu, prebroje, sednu popiju, kliknu na njihov pda i odose …

    Sankerima zavedi torturu da ne „klepaju” musterije kako ne bi navukli „baksuz” na lokal ali ih zato dobro plati ….

    Jedino ako si ozenjen moze da se javi blagi problem ljubomore, jer prosto gazda je uvek okruzen najklinkama (89, 90, 91, 92),.. tako da ovo je i prednost i mana, zavisi kako gledas …

    Postoji jos 100000+ razlog zbog koga vredi baciti sve od sebe i postati gazda kafica … ali to prepustam vasoj masti i kreativnosti …..

    Dotle gasi msn kad ti se spava, i trpi zasto „je to tako, kad ja hocu ovako” .....

    I da … sa srecom ….

23. Miss Cybernaut kaže 21/11/07 06:32 PM

    ijao :)
    Ti si verovatno od onih sto nose mobilni i u toalet?

    Za majstore kapiram, to je neizbezno (ta farsa) ali odvajanje posl. mob od privatnog, kao i mejl naloga (sve sa do 19. novembra sam na odmoru, ako je nesto hitno javite se kolegi bla bla mejl bla bla broj…) su mnogo jednostavne stvari, a cuvaju glavu :)
    Vreme je JEDINI reusrs koji se ne moze obnoviti!

    Sto se tice srpskog sna o svojoj rodjenoj kafani, ni ja nisam imuna :)
    Sve bih dala da imam slow-food i broadband web salash sa nazivom KOD SRBE. :lol: Makar i na Second Life-u!

24. Ilija Studen kaže 21/11/07 08:50 PM

    GUI, komentar tonom i kvalitetom parira Know How sekciji iz CKM-a, samo u nemasnoj varijanti :)

25. Petar Pavlovic kaže 21/11/07 10:29 PM

    Posto nisam nigde pronasao referencu za sledecu izjavu, prisvojicu je kao „Prvi Perin Zakon”

    Velike promene u zivotu desavaju se kad covek poludi.

    Elem, resenje problema:

    * Imaj sto manje klijenata

    * Naplati svaki minut izmene, konsultacija ili cega vec

    * Podigni cene da i onima koji imaju para bude preskupo

    * Baci svoj iPhone, Blackberry, E65, HTC ili whatever drugi PDA u djubre. To ti uopste nije potrebno. Kupi Nokia 8310.

    * Otvori kancelariju gde ces raditi 8h dnevno

    * Izbaci racunar iz kuce

    * Prodaj laptop

    I najbitnije: sto se posla tice, gledaj da vise kazes NE nego li sto kazes DA, tj. da vise poslova odbijes nego li sto prihvatis. Inace, nema kraja.

26. Milan Smudja kaže 22/11/07 09:43 PM

    Apsolutno se ne slazem da treba izbaciti racunar iz kuce, ne odgovarati na mail ili pozive.

    Cak i kao sala, to mi se ne svidja. Zasto?

    Zato sto je klijent taj ko ti donosi pare, sto , objektivno, ma veze blage nema s tim da li je tebi puk’o film, ili si bas agilan danas. Ne odgovarati na pozive i sl, osim ukoliko tako nije planirano takticki, je kao bacanje para konkurenciji u kasu. Velikom lopatom.

    Ljudi, trziste je neumoljivo i ne trpi polusubjektivisticka shvatanja.

    Treba naci modalitet, kao sto sam napisao, a ne ici iz krajnosti u krajnost, jer time se ponistava mnogo toga sto je uradjeno kako treba.

    Kriva Drina ce uvek biti kriva, na nama je da pronadjemo precicu. Zato, samo opusteno, realno i kao i do sad – radno.

27. Aleksandar Pavic kaže 30/11/07 12:35 AM

    Hahhahaha, znaci nismo ni Deja, 5ro i ja jedini.

    Ja sam tek osetio koliko sam pukao, kad je cale slomio ruku i morao sam 3 nedelje da budem bez neta i da ga vozim na posao i zavrshim kucu u koju se morao useliti.

    Trenutno se osecam dobro, a takodje sam smanjio broj klijenata, newslettera, rss feed-ova, spremio kancelarije, stanove itd… I bavim se malo vise rekreacijom, a bitna stavka svega je „dati sebi oduska”.

    Recimo spontao otici sa drugarima na pice i vratiti se u 5 ujutro i narednih 3 dana biti za nista. tj nizasta. (naravno ne treba preterivati i nagomilavati tipa 2 dana zaredom do 6 ujutro, pa 6 dana nizasta….)

    Da bi se covek osecao dobro, mora imati jasno definisane ciljeve i planove, te osecati napredak.

    Takodje, ljudski mozak nije poput racunara, da moze da multitaskinguje, moze, ali to, kao i sve drugo, ako se preteruje u tome ima negativne posledice, tako i rad za racunarom, mora biti fokusiran, znaci nema IM-ova, nema provere email-a, telefoniranja… Kod ljudskog mozga je bitan tok misli i kvalitet istog-a.

    Strava ti je post Dragane, zaintrigirao si umove mladih freelancera sa ovih prostora.

28. Laila kaže 01/12/07 12:21 AM

    Dobro veče. Pozdrav iz Stavanger, Norveška. Mnogo volim vaš jezik, ali ne razumem sve. „Jebeš život…”, to je „you fuck life”?? Mama mia… :-/

29. Istok Pavlović kaže 06/12/07 01:30 AM

    Dragane, milsim da si sam kriv za stanje u koje si upao.

    Probaj da odeš kod auto-limara da ti sredi npr. ulubljeno krilo na kolima.

    Ima da ti uradi za dva sata i da ti naplati npr. 2000 dinara.

    E onda probaj da se vratiš sutra i da kažeš „Majstore, kad si mi ispravljao krilo iskrivio si mi far pa sad baca prenisko”

    Majstor ima da gunđa i da ti jebe mater u sebi ali će ipak možda da ti odradi taj far.

    E onda probaj da dođeš treći dan i da kažeš, „Majstore, kad si mi nameštao onaj far juče izgleda da si spojio struju na masu pa je riknuo osigurač, jel možeš to da mi zameniš?”

    Pa Majstor ima da uzme onaj čekić i da te gađa, da budeš srećan živ ako ostaneš.

    I NEMA TOG AUTO MAJSTORA U GRADU KOJI ĆE DA TRPI BILO ČIJA SRANJA. I to se zna. Zato ljudi koji popravljaju kola nikad ne zakeraju previše.

    A šta je sa web dizajnerima? Generalno, dozvoljavaju da ih svako guzi kako stigne, i ZNA SE da web dizajnere generalno možeš da cimaš doživotno za svako pogrešno slovo na sajtu da ti ispravljaju.

    Pa ko je kriv? Oni sami.

    Čitam stalno po forumima neke inicijative, kao, „hajde da se svi dogovorimo, da zajedno napravimo limit cene ispod koje se ne sme ići, da podignemo cene svi odjednom itd.”

    To je sve cool, ali zašto se niko ne seti da napravi inicijativu da se napravi dogovor o ZAKERANJIMA KLIJENATA ISPOD KOJIH SE NE MOŽE IĆI. To je mnogo bitnije nego pare. Džaba velike pare ako te neko analno obrađuje 24 sata dnevno.

    Pogledajte ljude koji rade Print ili TV. Kad se jednom napravi oglas ili TV spot, klijent može da zakera do momenta kad se oglas pusti u štampu ili kad se spot izrenderuje, prebaci na betu i pusti na TV. I to je najčešće jako kratko vreme jer im uvek treba za juče. Znači drkaće te dva, tri dana i onda gotovo. Sve sitne greške koje su se potkrale u štampi, to je ok, niko se ne buni jer su novine izašle i nema nazad. Za izmenu TV spota, isto – može eventualno jednom da se prerenderuje ceo spot iznova ako se potkrala baš neka krupna greška, tipa, izostavljena slika proizvoda koji se reklamira.

    Ali za web, e pa tu je druga priča. Dao Bog medij koji može zauvek da se menja, a klijent onda zajaše kao lud. Da, jeste jedan minut da se zameni jedno slovo – ALI – dok se neko dogovori s klijentom, dok objasni svom operateru šta treba da uradi (ili samom sebi da objasni, isto), dok otvori fajl, dok izmeni, dok postavi na server, zatim testira da li se izmena dobro vidi, pa se ispostavi da se ne vidi dobro u jednom browseru, pa onda ponovo, pa dva tri puta dok ne proradi, i na kraju oporavak od stresa jedno pola sata dok se mozak privikne da nastavi da radi na mnogo ozbiljnijem projektu koji je prekinut zbog te sitnice, još pola sata minimum. Dakle, za izmenu JEDNOG SLOVA potrebno je realno oko SAT VREMENA DA BI ČOVEK MOGAO DA NASTAVI DA RADI na ozbiljnijem projektu dalje. Zatim se pojavi još jedan mail za sitnu izmenu… 4 takva maila dnevno, svaki da se izmeni po jedno slovo na sajtu, ode 4 sata za 4 slova. Gde si bio, šta si radio… menjao slova.

    A zašto? Jer web dizajneri nemaju muda da kažu klijentu „Da, znam da je naša greška, ali to onda ulazi u finansijsku stavku „ispravke i dopune”„?

    Zašto auto-mehaničari mogu a dizajneri i programeri ne mogu? POKAŽITE MUDA BRE! Čega se bojite? Da će jak klijent da vas napusti i više neće da radi sa vama? Pa šta?

    Isto je kao i sa devojkama, znate one primerke muškog roda koji nađu devojku i onda ona krene da ih drka da je voze i razvoze u šopinge i na rođendane svojih drugarica, da kenjaju za svaku sitnicu, kad ne otvore vrata da ona uđe, kad mljackaju dok jedu i slično. I šta rade neki od tih likova? Trpe i trpe jer se boje da će da ih ostavi ako pruže otpor, ijao a to je strašno! A normalan čovek će reći, e, super si ti i mnogo mi se sviđaš, ali brate idi pa tako drndaj nekog drugog, mene nećeš. I najčešće tek tada ta devojka počne da ga ceni. Sa druge strano, ako takav lik ne pruži otpor, onda će ga sigurno pedalirati pre ili kasnije da bi bila sa nekim drugim bajom koji od starta to neće da joj toleriše.

    Prema tome – isto i sa klijentima. Ako neko misli da u poslu vlada logika a ne emocije, ja se debelo ne slažem. Emocije su životinjski način komuniciranja, prvo ide to pa onda logika i svesne rečenice. Logička komunikacija je stara 10000 godina a emocionalna 10000000000 godina.

    Znači – stavka „sitne izmene” onda se radi u narednih mesec dana i košta toliko i toliko fiksno ili na sat. I tu se računa REALAN sat, znači sve dok mozak ne zaboravi na tvoje jedno slovo računam da se radi na izmeni. Ili, mesečno održavanje, ista priča. Da se ubaci tu i tamo po jedna nova informacija. Može, ali da se realno naplati.

    Ali, ono što bi bilo najbolje rešenje po meni: Na domaćem tržištu treba da postoji par firmi koje se bave ISKLJUČIVO ODRŽAVANJEM web sajtova. I da im FOKUS bude samo na održavanju. Eto ideje za biznis, ja bih odmah angažovao tu agenciju, a i jedno 10 mojih kolega. Jer NE MOŽE jedna firma da se bavi i razvojem i održavanjem. To je debelo DEFOKUSIRANJE, RASPLINJAVANJE. Zašto BMW samo pravi automobile, zašto ih i ne popravlja. Zašto se veliki auto servisi ne bave proizvodnjom automobila? Prvo pravilo uspešnog biznisa, ja bih rekao na osnovu dugogodišnjeg iskustva je FOKUS. Znači ako je firma defokusirana, može u njoj da radi 20 naj programera, ima da pukne. Svako treba da se specijlaizira za nešto, i to je ključ uspeha.

30. Jelena Jovanovic kaže 06/12/07 08:48 PM

    Nemoj pogresno da me shvatis, ali da li ima HauzMajstor firma u NS?
    Ako ima, to jeste neko resenje. Oni daju garanciju od godinu dana, ne traze pivo i rakiju i skroz su onako korporativni i bas dobro obuceni za te poslove, ceo tim.

    A sto se ostalog tice, nije bezveze glavna tema medju nemackim (i evropskim) menadzerima WORK/LIFE ballance.

    Heh…a ovi Istokovi Podizvodjaci uopste nisu losa ideja :) To je taj novi naranzasti svet po Pricewaterhouse Coopersu, parcelizacija, sve malo, brzo i specijalizovano. Vandrful!

31. Milan Smudja kaže 07/12/07 07:24 PM

    Work/Life balance dolazi u obizir tek kada se Life sredi preko Work-a. Razmisljanje o Work/Life balansu u Srbiji, sada, je vid luksuza.

    Ovo je generalno stav vecine ljudi sa kojima sam ja u kontaktu, a koji idu u kategoriju „parajlija”.

32. Srdjan kaže 06/03/08 10:54 PM

    Voleo bih da znam kako se situacija razvija od famoznog ponedeljka i „novog lista”. Dok crkneš radi ili sedi kući i crkni od gladi…

33. Dragan babić kaže 07/03/08 09:46 AM

    

    Evo onda i updatea – od onda ide samo na bolje. Vrlo lepo se osećam što manje radim, počeo sam ponovo da se bavim gomilom stvari koje nisu vezane za posao, počeo sam ponovo da uživam u poslu što je mnogo važnije – osećam ogroman skok u kreativnosti. Jednostavno sve je otišlo na bolje i zaista se odlično osećam.

34. steva kaže 29/03/08 11:38 PM

    ...a pare? Šta je sa parama, prijatelju?

Komentariši unos “Jebeš život...”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.