Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Božićni buzz

U proteklih par dana slavlja (rođendan, nova godina, rođendani drugara) sam stekao gadan lag, tj. pomerio sam sebi dan. Ustajem oko 12-13h a zaspim oko 4-5h ujutru što me totalno ubija. Danas je to posebno zanimljivo bilo jer je kao što znate pravoslavni božić.
Kako ne mogu da zaspim, a iscrpljen sam, nemam šta pametnije da radim i odem dole da gledam malo TV. Dakle TV program na božić je totalno sranje! Ja prosto ne mogu da verujem da su ljudi takvi debili.

Na onim programima gde se puštaju SMS poruke sve vrvi od „Srba vikendaša” i sve šalju neke pro-srpske poruke. Konkretno na 3K ide ovakva poruka (parafraziram):

...Kakva vam je ovo muzika bre! Pa vi niste Srbi, Pink i Grand su zakon!

3K pušta uvek neku kao modernu stranu muziku, i pomislim u sebi, jebote, pa ljudi su totalni kreteni generalno. Na TV Most—među najgorim novosadskim stanicama ne puštaju pornjave kao što inače rade (sve od ponoći da i deca mogu da uhvate pre spavanja), nego idu neke srbske pesme i slike Draže i ostalih fašističkih degenerika. Zamislite ljudi, TV Most je prava srbska televizija i odlučili su da ispoštuju matorog Džizsa Krajsta tako što će bataliti pornjavu na dan njegovog navodnog rođenja! Hahaha, koja smejurija, ‘ej bre!

Koliko hipokrizije, pa to je neverovatno. Ja sam ateist, i imam jebeno dobre argumente za to. Ali jako me nervira kada se ljudi ovako idiotski ponašaju. Znači ožderavanje alkoholom je u redu svakim normalnim danom, prevare, krađa, promiskuitet i sve ostalo prolazi, ali kada je crveni dan u kalendaru svi se maše tog jebenog krsta! Idu u crkve, mole se, poste, ponašaju se kao vernici, a u stvari su kako ih ja zovem „vikendaši”, tj. veruju samo onda kada im odgovara. Ista je situacija kada se igra neka velika utakmica, svi su onda Srbi i vole svoju naciju, ma mrš bre u pičku materinu stoko neopevana!

Ne razumem zašto se pokoravati nekoj životnoj filozofiji ako nisi u stanju da je izguraš, i plus to pokazuješ da te boli dupe za istu svojim akcijama? Svakim običnim danom je razvrat prihvatljiv, a nekim danima nije—what a load of bull… Koja je tu satisfakcija keve ti? Tu su garant ukorenjeni i mnogi problemi u glavama tih ljudi, svesni su da su propali slučajevi i to ih iz pozadine jebe. Eto, ukoliko ste se identifikovali u prethodnom delu teksta rešio sam vam problem zašto vam ništa u životu ne ide najverovatnije.

Ne znam, meni je to totalno trulo i mislim da sam akt potčinjavanja nečemu je znak slabosti i nije u čovekovoj prirodi, u krajnjem slučaju treba praviti razliku izm. potčinjavanja i prepuštanja nečemu. Ja ne mogu da se nosim sa hrišćanskim dogmama i kanonima, volim da popijem, napravim sranje neopisano ponekad, desi se, trudim se da ne lažem puno i prihvatam svoje slabosti i mane kao svoje i trudim se da ih upeglam, kradem samo od države koja je trula i u koju ne verujem. To je moja filozofija, ja sam samo čovek koji gura lajf u ovoj prokletoj zemlji na ovom Balkanu koga volim do neba. Ne treba mi crkva da mi kaže kada sam pogrešio i šta smem a šta ne smem.

Shvatam da se ljudi priklanjaju religiji iz navike, po inerciji, ali to meni nije dovoljan razlog da verujem u nešto i izvinjavam se, a vi—samo napred.

Ne shvatite me pogrešno, nije mi namera da nekom ogadim/upropastim božić, samo ističem to licemerje u ljudima od koga mi se povraća. Ja koji nisam vernik nemam nikakvih problema da unesem taj badnjak u gajbu, kažem vajstinu se rodi kevi i ćaletu, njima je to bitno pa im ispunim, što da ne? Ne volim kada se ljudi foliraju i kao Ne, ja ne slavim božić, reci to nekom drugom. To mi je totalno trulo i to je onda druga krajnost od ove verničke i kvazi-verničke.

Do pre nekog vremena sam se vodio nekim totalno nihilističkim načelima u životu. Pljuvao sam po tradiciji i nasleđu i tvrdio da te stvari ne nose prave vrednosti, onakve kakve jedan novi čovek treba imati u sebi. Sve mi je bilo u novom, sve sam hteo da stvorim ja i ništa da preuzmem, prljavo mi je to bilo jako. Ali evo, sada se stvari malo okreću, sada počinjem da shvatam zašto sam imao takav stav—*zato što nisam imao ništa*. Živa istina, bio sam debil koji je tumarao ulicama i kafanama, cirkao kao mentol i izučavao filozofiju, i kenjao o tome neiscrpno. Kako je mene i moglo da bude briga za nasleđe kada ga nemam? Ali nije bilo ništa bolje nego da se okupimo nas par i davimo jedan drugog o tome ko kako danas pristupa životu. Koji smo kreteni bili… Klinci, šta ćeš.

Imao moj stari firmu koju je nasledio od njegovog starog. Firma se bavila izradom kora za pitu i gibanicu. U vreme kada ju je deda vodio (i kasnije ćale) posao je rasturao. Imalo se keša, zajebavalo se, lomile se pare. Sećam se kada su slavili pedeset godina postojanja radionice (tako smo je zvali) 1992. godine. To znači da bi ona danas imala šesdesetčetiri. Tada me je jako bilo sramota što mi ćale radi taj posao. Kao imali smo keša, bili dobrostojeća porodica, a samo sam se molio, sećam se, da me neko ne pita čime mi se starci bave. Koji sam kreten bio jebote, bilo me sramota što mi stari radi kao konj da mi stavi pun tanjir klope pod nos.

Vremenom je firmu pregazila industrija, pojavili se ljudi koji sa mašinama mogu da naprave količinu kora za sat vremena koju je mogao moj ćale sa radnicima za jedan dan, i naravno mašinske kore su dosta jeftinije. Propade pos’o…

Sada bih uradio sve da imam posao i taj zanat da nasledim od svog starog.

Poenta je u tome da se ljudi s vremenom menjaju. To je činjenica, kao što je činjenica da je nekom jako glupo što čita sada ovo, jer je on/ona to skontao pre mnogo vremena. Nema veze, guramo dalje, spoznaja je bitna. Nova je godina, prilika za novi početak, nove repere i nove vrednosti. Iskoristite je i napravite par obećanja prema samima sebi iz najsebičnijih mogućih razloga. Radite na sebi, a pružajte drugima koliko god možete dok suze i krv ne poteku.

Uradite za sebe nešto ove godine, to vam je od mene, za božić.

• « Logo: Momentum
• Tipografija za TGA poster—revizija »

Komentari na ovaj unos 7

1. Marko Bijelić kaže 07/01/06 12:04 PM

   Hristos se rodi!

   Dobro reče, spoznaja je bitna. Odnosno da dopunim, spoznaja je sve. SMS poruke su apsolutno uništile televiziju, ono što je začeo Pink devedesetih, uništavao MTV sa Eminemom, Limp Bizkitom i 50centom dvijehiljaditih, SMS poruke su dokrajčile. Plus ova Biljana Krstić i ostali ethno šit što se vrti ovih dana na svim TV mogućim…

   Što se tiče “Srba vikendaša” prije bih rekao da je to onaj gastarbajterski sindrom (čime ne bih htio nikog da uvrijedim), naravno opet spoznaja, treba razumjeti tu omladinu tamo kojoj su čitav život roditelji koji su otišli mahom kao bosonoga čobančad pričali o zelenoj travi rodnog dvorište i svaki dan im puštali “Saaagradite most bez kraja, most do moga zaaavičaaajaaa”...

   Pazi, mislim da se najveći dio Srba ne pokorava nekoj specifičnoj filozofiji da kažem na nazovi nekom višem nivou (sad više i niži nivo filozofije je kao konstatacija upitan, ali ajde de), odnosno nema tu šta da se posebno gura. Mi Srbi imamo taj genetski ugrađeni “stop”, susdržavanje od svega u posebnim danima, neka vrsta jednodnevnog posta par puta godišnje :) Nekome se sviđa ta opcija, nekome ne, uglavnom sticajem okolnosti ti dani padaju za pravoslavne praznike. Da se nekad ta osobina kosi sa licemjerjem, da… ali opet ne toliko pretjerano, ali zna da upadne u oči.

   Ja ne mogu da se nosim sa hrišćanskim dogmama i kanonima, volim da popijem, napravim sranje neopisano ponekad, desi se, trudim se da ne lažem puno i prihvatam svoje slabosti i mane kao svoje i trudim se da ih upeglam, kradem samo od države koja je trula i u koju ne verujem. To je moja filozofija, ja sam samo čovek koji gura lajf u ovoj prokletoj zemlji na ovom Balkanu koga volim do neba. Ne treba mi crkva da mi kaže kada sam pogrešio i šta smem a šta ne smem.

   Ja sam iz ovih riječi poptuno prepoznao arhitip imenjaka mi Kraljevića Marka, voli da popije, voli kavgu, ore drumove… Znači, svi smo mi Srbi takvi, neko se više, neko manje pokorava crkvi… opet što je stvar ličnog opredjelenja. Opet u odnosu na katolike i muslimane, pravoslavlje mi se višestruko više sviđa kao vjera, upravo iz činjenica što ne nameće neke specifične običaje i ograničenja. Božić i Vaskrs kao dva centralna praznika, tj. dva dana u godini koje ne vidim zašto je problem da se ispoštuju dva puta godišnje.

   Ja nikada nisam nove godine gledao nešto kao novi početak, jeste malo frka svakog decembra, ono gdje sam bio šta sam radio ove godine…ali i to je privremeno. Sviđa mi se filozofija muzičara Straight Jackina, to je lik koji ono cirka i vari pred dragstorom, i ono odjedared skonta da hoće čitav život od tog trenutka da izmjeni… kad je ‘99 čini mi se otišao u Moskvu na Bogosloviju, gdje je navodno izgurao tri godine, dok mu nije dosadilo :)
   
   Živjeli!

2. Dragan Babić kaže 07/01/06 12:28 PM

   

   Da se ne shvati pogrešno—nisam nikako hteo da “opljujem” religiju, davno sam to prestao da radim. :)
   
   Više sam bio potresen akcijama ljudi koji su kvazi vernici, koji ljube krst kad god stignu, a u stvari rade kontra stvari “čim bog okrene leđa”. Ako je takav čovek neiskren prema samom sebi, kako onda da očekujem da se ponaša prema meni? Tako da u suštini tema nisu bili ljudi koji su religiozni “u prolazu”, nego oni koji su najveći vernici za vreme praznika, a najgori grešnici (u hrišćanskom smislu naravno) svakog drugog dana.

   Opet u odnosu na katolike i muslimane, pravoslavlje mi se višestruko više sviđa kao vjera, upravo iz činjenica što ne nameće neke specifične običaje i ograničenja.

   Ovde se slažemo, katoličanstvo je grozna mafijaška vera, dopustiću sebi ovde da citiram mog omiljenog stand-up komičara Billa Hicksa, on kaže:

   ... I’m sorry, is anyone here in the audience catholic? Oh, I’m not sorry for saying that, I just feel sorry for you.

   To me nasmeje do suza uvek. :)
   
   Ako bih već morao da se priklonim nekoj hrišćanskoj veri, to bi bio protestantizam onda. U drugom slučaju neka istočnjačka religija sigurno koje mi deluju mnogo “čistije” šta god to značilo.

   Škakljiva je ovo tema jako, dira u čovekove najdublje korene i igra se sa vrednostima oko kojih gradimo sebe same kao ličnosti i zna biti gadno kada se one kojim slučajem poljuljaju.

3. Marko Bijelić kaže 07/01/06 02:15 PM

   Slažem se sa mišljenjem o kvazi vjernicima, opet mislim da je ta ljudska osobina i karakterstično za sve religije ovog svijeta, negdje je to više, negdje manje izraženo. Opet mislim da je upravo ta “duhovna kompezacija” za grijehe iz stvarnog života jedna od najvećih snaga rasprostranjenosti ideje religije. Ali upravo je to ono na čemu ateisti najčešće zamjeraju.

   Opet, mislim da većina Srba u odnosu na recimo prve katoličke komšije Hrvate nije toliko povezano sa religijom (što se pokazalo za vrijeme vladavine druga), i mislim da srpske vrijednosti nisu u osnovi svjesno bazirane na nekim hrišćanskim idealima. Iako klasična srpska porodica ima sve odlike tih hrišćanskih ideala, prije ćemo to povezati za podnebljem i Evropom kojom geografski i istorijski pripadamo, nego sa pravoslavljem. Ili možda griješim?

4. Dragan Babić kaže 08/01/06 01:18 PM

   

   Mislim da je kod nas izražena religioznost zbog tih raznih sranja koja su se događala i ovde i okolo, u tim situacijama ljudima je verovatno religija ta koja pruža najveću utehu. Mnogo je lakše poverovati (naterati se da poveruješ) da je neko drugi, viši, glavni—nego držati sebe samog kao “glavnog i odgovornog” za stvari koje se dešavaju oko tebe.

   Opet mislim da je upravo ta “duhovna kompezacija” za grijehe iz stvarnog života jedna od najvećih snaga rasprostranjenosti ideje religije. Ali upravo je to ono na čemu ateisti najčešće zamjeraju.

   Bingo. Ja vidim takvo ponašanje kao akt slabosti, (“napravim sranje pa se pokajem i sve je OK”), ali ne mislim da su svi religiozni ljudi loši, glupi ili slabi, samo to da raščistimo, više ističem kako to nije za mene i kako ja ne vidim slobodu kroz religijska učenja, barem ne ova klasična. Meni je logičnije da sebe disciplinujem i radim na sebi da dovedem na minimum svoje gluposti i nepromišljeno ponašanje, nego da se oslonim na boga da mi obezbedi oproštaj za iste kada je šteta već učinjena.

5. Tamara kaže 28/02/06 01:23 PM

   Procitala sam ovaj text i pre nego sto si mi dao link do sajta i razmisljala sam o celoj prici,a nije mi prvi put.to veliko srpstvo (=religija+patrioizam) je postalo toliko rasprostranjeno i toliko jedna svakodnevna pojava,da se prosto vise ni ne zacudim kad vidim napumpanog idiota razdrljene kosulje kako hoda ledja povijenih teskim teretom-kilogramskog 10×5cm zlatnog krsta oko vrata.pa dobro,svako svoj krst nosi…to je ono o cemu pricas-svi smo srbi kad pobedjujemo,a kad se gubi odmah se menja tema.lep dan danas…svi smo srbi kad je bozic,kad se ide na neciju slavu samo da bi se najeo i napio.cele godine razvrat,licemerje,ljigavstina i onda par dana u godini:aj da budemo pristojni-red je.e pa necu da budem srbin-tek-radi-reda!
   
   ja nisam religiozna,ali nisam ni ateista.medjutim,ja religiozne i ateiste ne shvatam kao dve suprotne stvari.ateista je ateista i oko toga nemam nikakvih dvojbi.ali religiozna osoba ne mora biti pravi vernik.bar ja tako mislim.ili vec ako jeste vernik,onda joj je unapred servirana prica u koju treba da veruje (konkretno mislim na sve biblije,kurane,talmude i ostalo).a malo je onih koji istinski veruju u to,i koji se ne kaju radi samog cina pokajanja,vec iz iskrenog zaljenja.i tu manjinu postujem iako nisam njihov istomisljenik.e sad,postoje i vernici koji nemaju vezu sa religioznoscu.njima je ostavljena sloboda da sami izaberu u koga ili u sta ce da veruju,da smisle svoju pricu i svoje dogme.jer nije bog jedini u koga se moze verovati.ja sam posla od sebe.nekako je mnogo realnije…”/ jer ako nemas vere u sebe,kako ti onda neki tamo bog moze pomoci?

6. Ivica kaže 02/03/06 03:48 PM

   znam da nisam bas up-to-date, ali sad sam naleteo na ovu stranicu sa herbivorga…
   
   nije mi sad jasno, da li biti ateista znaci ne prihvatati religije – dakle, ljudske tvorevine –
   
   ili ne verovati u postojanje Boga/Više sile/Univerzalne Svesti/Staveć, ili ničega što se ne može dokazati eksperimentom, ili generalno – dokazati “beyond reasonable doubt”?
   
   ne ocekujem odgovor, samo sam imao potrebu da napisem…
   
   ustvari, odgovor ne bi bio los:)

7. Dragan Babić kaže 02/03/06 04:31 PM

   

   Ja kada kažem za sebe da sam ateist, mislim: “No gods, no masters”.

Komentari su zatvoreni za ovaj unos.