Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Bičing

Pre neki dan sam se dogovorio sa nekim drugarima da idemo zajedno u Banja Luku na neki skate kontest i sve to bi bajno do danas.

Nadam se tako ja kao majmun kako ce biti do jaja, i koncerti i kontest i šta ti ja znam, u stvari lažem, odlazak je bio 99% siguran, ali kao svi vec kontamo da idemo. Ono, super, prijatelj mi potvrdi da ima mesta za Baju u kolima (iliti kod kolima) i ja sav srecan danas krecem do grada da obavim neke stvari.

Kad ono kroz pet minuta zvoni telefon, zove isti taj prijatelj da me pita da bi proverio da li ja imam pasoš.

Naravno, Baja nema pasoš, a oni idu u BL preko Hrvatske da skrate put.

Pu, jebem ti sve i tu cela moja zajebancija pada u vodu. Što je najgore pasoš mi je trebao isto tako na frku pre jedno metar dana kada sam trebao opet da idem negde na frku, i ta varijanta je propala, a ja sam bio u fazonu da ga izradim bez obzira, ali naravno nisam.

Mislim koji ce meni kurac pasoš?! Jel imam para da putujem negde da se zajebavam i lomim po inostranstvu?—Nemam. Jel imam razloga da odem negde gde mi treba pasoš?—Nemam. Zašto?—Zato što nemam para.

Pun kurac brate problema i kojekakvih sranja u lajfu. Te ovo govno, te ono sranje, te ovaj 'oce jeftinije, te ovaj drugi hoce besplatno (jer smo drugari), drugari se vucaraju po ulici pola života samo da bi na kraju shvatili da gube vreme. Ali i tada je kasno, jer previše vremena je prošlo i onda se teško diže dupe sa zemlje.

Jel ovo bre normalno da se ovako živi? Meni je petsto dinara bre bogatstvo! Meni je to keš, ja te pare ulažem! Manipulišem dve-tri nedelje da mi potraje.

Samo gledam kako se ljudi odricu i pretvaraju se da nije tako strašno. Šta bre nije strašno?! To što živimo k'o psi lutalice? Što mi drug od osamnaest godina živi sam i gura i školu i placa stan jer ga je keva izbacila na ulicu? Jel to u redu? jel u redu što mi se drugari iz kraja drogiraju k'o mutavi do te mere da ih više ne mogu da prepoznam? Je li to možda ok?! Da li da i to precutimo i podnesemo?

Dokle više ja da idem u grad sa dvesta dinara i da pijem ispred prodavnice? Da li nas jebe taština ili smo stvarno udarili dno?

Nemojte me shvatiti pogrešno, imam ja mnogo više nego što ima neko drugi, ali to nije poenta ovoga. Nije meni ni probem da mi se garderoba sastoji iz dva para farmerica, dva šorca (jedan za kupanje) i pet majica. Pocepane patike, a kad dode zima nokti otpadaju.

Prošao sam ja kroz nemaštinu i bedu, ali pitam samo dokle više? Dokle, jer smo navikli da nemamo.

Ubili su nas psihicki i napravili da je ok nemati. Pun mi je kurac da nemam. Hocu da lomim, da castim, da okrecem ture i da pijem celu noc u kafani. Da imam da dam drugarima da oni lome, pa cemo sutra opet.

Jedino što znam je da nije normalno ovako odrastati. Merimo se sa onima ispod nas i govorimo sebi OK matori, znam jednog kojem je još gore nego tebi. Umesto da kažemo hocu to i hocu odmah, pucamo na vrh.

To nam fali. Predugo je ova omara nad nama i paucina i magla i gudra i sva ostala sranja što mute vizije i planove za život—iole normalan.

O kakvom bre pasošu ja da mislim. Ovde su moji problemi, ne preko, ovde ih moram i rešiti.

• « Izgubljen u Kurastu
• Struktuiranje CSSa »

Nema komentara 0

Komentariši unos “Bičing”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.