Dnevnik eklektika - Piše Dragan Babić

Akronimi i abrevijacije

Šta je akronim — šta abrevijacija?

Ovo je diskutabilno pitanje. Neki ljudi ih koriste bukvalno kao sinonime, dok neki prave razliku.

Abrevijacija

Najobičnije svakidašnje skraćenice: sms, cm, kg, www.

Akronim

Označava skraćenicu koja se izgovara kao obična reč. Abrevijacije su akronimi na putu da postanu regularne opšteprihvaćene reči. Takva je na primer nato, a svojevremeno bile su i laser, radar.

Korisnost akronima i abrevijacija

Kao što sam već pomenuo, neki ljudi će zaista imati beneficije od ovih „dodataka” vašem markupu, jer oni imaju veoma informativnu ulogu, ali opet diskretnu. Opcioni su, ali poželjni.

Razumem da se nekada copywriting (uključujući i blog unose i vesti) sastavlja i nastaje na brzinu, ali danas kada postoje razni alati, poput plugina za skoro sve cms-ove i blog sisteme koji to mogu u stvari da urade umesto vas, zaista je grehota ne iskoristiti to. Bitno je samo fino naštimovati takve alate (skripte) da korektno rade posao i priča gotova. Instant tekst sa informativnim i neupadnim objašnjenjima potencijalno nepoznatih skraćenica.

Tipografska stilizacija skraćenica

Hajde za trenutak da uzmemo samo Web stranice (Web sadržaj) u obzir. Po defaultu, neki browseri ne dodaju nikakvu stilizaciju ovim elementima. Ako smo upoznati sa činjenicom principa funkcionisanja ovih HTML elemenata, jasno nam je da kada vidimo skraćenicu da treba da prenesemo kursor preko reči i iskočiće nam „tooltip” sa objašnjenjem skraćenice. Ukoliko nismo upoznati sa ovim, nemamo predstavu ni da se nešto krije iza tih skraćenica.

U Firefox browseru (možda i u drugim, ali Fx je moj browser i za njega znam sigurno), abbr i acronym elementi su defaultno stilizovani podvlačenjem skraćene reči sa tankom tačkastom linijom, kako bi dali korisniku do znanja da taj deo teksta nije običan tekst, nego krije nešto više — samim tim i poziva na prvu logičnu akciju.

To je u redu za Web sadržaj — šta je sa štampom?

Knjiška i novinska tipografija takođe ima svoje rešenje za ovaj problem. Neko konvencijalno pravilo je da se sve skraćenice stavljaju u „small caps” tip slova, jer se na taj način ne narušava previše ravnoteža u redovima i pasusima redovnog teksta. Moje mišljenje je da ovu praksu uopšte nije loše preneti i primeniti na Web. Evo i kako.

css u spas

Željena stilizacija ovih elemenata se vrši veoma lako primenom par veoma jednostavnih css osobina na abbr i acronym elemente:

abbr,
acronym{
  border-bottom:.01em dotted; 
  font-variant:small-caps;
  cursor:help;
}

Kao što vidite na veoma jednostavan način postigli smo jasnu indikaciju „skrivenog” sadržaja, bez nepotrebnog opterećenja korisnika kojima je objašnjenje skraćenice poznato.

• « Meme - omiljeni bendovi/muzičari
• Bend meseca (Avgust '06) - Snow Patrol »

Komentari na ovaj unos 15

1. Zero_Cool kaže 25/08/06 12:03 AM

   Ima nesto i u tome da ljude mrzi da dodaju, a malo i to da se boje da ce neku rec koja je abrevijacija izostaviti da izkomentarisu, tj da je oznace jer nisu znali da je to ustvari abrevijacija, pa bi se onda osramotili ili vec nesto drugo.

   Sto se mene licno tice, Akronime koristim jer tako neke svoje skracenice koje cesto koristim mogu da objasnim i ubrzam stvari pri pisanju, sto se abrevijacija tice, to retko naglasavam, jer kao sto si rekao vec su usle u nas govor i prosto ne vidim razlog da ljudi budu optereceni punim nazivom kad ga mozda nikad nisu ni culi a i nije im mnogo bitan jer ce oni svakako i dalje koristiti skraceni oblik.

2. Ilija Studen kaže 25/08/06 09:21 AM

   Nisam znao za razliku između akronima i abrevacije. Uvek me je zanimalo, ali sam bio lenj da proguglam…

3. Ilija Studen kaže 25/08/06 09:23 AM

   Typo: abrevacija -> abrevijacija.

   OT: Da li postoji blog skript koji omogućava posetiocima uređivanje komentara X minuta nakon što su isti postovali?

4. Dragan Babić kaže 25/08/06 09:26 AM

   

   Da li postoji blog skript koji omogućava posetiocima uređivanje komentara X minuta nakon što su isti postovali?

   Mislim da nema u OS varijanti, ali sam viđao blogove koji to imaju.

5. Igor kaže 25/08/06 10:15 PM

   Ja večinom zaboravim na to, tako da na nekim stranicama imam akronim na CSS i HTML a na drugima nemam. Jedna caka je i to što IE ne vidi acronym ( ili je to abbr, sad se ne mogu sjetiti ), pa se mora putem css-a odredit stil za njega ali ovdje IE pretvara dotted u dashed, pa to može onda IE koristnika malo zbuniti.

6. Bojan Janjanin kaže 26/08/06 10:54 AM

   Ja sam prestao koristiti ove tagove (a ACRONYM uopće) na baš svakom mjestu gdje ih mogu upotrijebiti. Ako npr. imam tekst gdje se nekoliko puta koristi “CSS”, ABBR stavim samo tamo gdje se “CSS” prvi put pojavljuje. Ponekad ne radim niti to, ako znam da moja publika zna što je CSS.

   ACRONYM, za koji i nije postojao pravi razlog da postoji u markupu, ne koristim uopće više. U XHTML-u 2, taj tag više neće postojati i za akronime će se koristiti ABBR.

   Negdje sam čitao o ovim tagovima i našao vrlo zanimljiva razmišljanja, poput onih da je pogrešno stilizirati ove tagove. Naime, ABBR i ACRONYM nisu zamišljeni za end-usere, nego za speech uređaje, koji pročitaju ono što je u title atributu tih tagova. End-userima je potrebna informacija u plain-text obliku, npr. ”...zato je CSS (Cascading Style Sheets) super!”.

7. Dragan Babić kaže 26/08/06 11:03 AM

   

   @ Bojan:

   Negdje sam čitao o ovim tagovima i našao vrlo zanimljiva razmišljanja, poput onih da je pogrešno stilizirati ove tagove. Naime, ABBR i ACRONYM nisu zamišljeni za end-usere, nego za speech uređaje, koji pročitaju ono što je u title atributu tih tagova. End-userima je potrebna informacija u plain-text obliku, npr. ”...zato je CSS (Cascading Style Sheets) super!”.

   Zanimljiv ugao posmatranja ove priče, ali se nikako ne slažem sa njim. Mnogo vremena pre pojave Weba su postojala pravila za naglašavanje, ili distinkciju ovih delova teksta od regularnog teksta. Lično verujem da te prakse treba nastaviti i na Webu.

   Na kraju, takođe mislim da je stilizacija ovih elemenata lična preferencija autora/tipografa. Ali i dalje ne vidim zašto bi jedan sadržaj bio dostupan osobama sa disabilitetima kada nema razloga da ga sakrivaš od regularnih korisnika jer i njima može koristiti informacija.

8. Bojan Janjanin kaže 26/08/06 12:21 PM

   Evo, iskopao sam taj članak, pa baci pogled: http://www.smackthemouse.com/20040108

9. Dragan Babić kaže 26/08/06 05:54 PM

   

   Da, pročitao sam ga. On akcenat daje na accessibility (za koga svi znamo da je jaaako diskutabilna stvar), dok sam ja više hteo da skrenem pažnju na tipografski deo priče. Enivej, nisam skontao zašto on ističe da je ovaj deo markapa namenjen isključivo mašinama? Zato što ga mašine moraju interpretirati? Pa zar nije to slučaj sa celim markupom onda?

10. Bojan Janjanin kaže 26/08/06 06:23 PM

    Kao i kod mnogo toga, ni ovdje očito nema čvrstog pravila, jednostavno nemamo prave smjernice. Mislim da ovo ni nije neka super-bitna stvar. Dok koristimo neko rješenje koje je dobro i za mašine i end-usere, sve štima, je li tako? Svejedno, tema i članak su mi vrlo zanimljivi, pa sam spomenuo i to.

    Što se tipografskog dijela stvari tiče, ja također dodajem dotted ili dashed 1px border, jer smatram da dodatna informacija nikako ne može škoditi. Small-caps varijanta mi se ne sviđa previše, ali that’s just me :)

11. Dragan Babić kaže 26/08/06 06:26 PM

    

    Dok koristimo neko rješenje koje je dobro i za mašine i end-usere, sve štima, je li tako?

    Naravno, to je najbitnije. ;)

12. Pavle kaže 21/10/06 12:56 PM

    Jedna caka je i to što IE ne vidi acronym ( ili je to abbr, sad se ne mogu sjetiti )

    IE (6) ne vidi abbr, ne znam kakva je situacija sa sedmicom, tako da za sada koristim samo acronym :)

13. blackshtef kaže 06/10/07 03:26 AM

    Meni je žao što otvaram topic star preko godinu dana, al eto, bolje ikad nego nikad :)

    Htio sam pitati šta ljudi misle – jel pametnije koristiti @abbr@ element, ili jednostavno postaviti link ka wikipediji recimo?
    Konkretno, ja gdje god koristim neke skraćenice (evo, baš pišem post i naletio sam na skraćenicu koja me eto navela da dođem ostaviti ovaj komentar…) stavim link na wikipediju ili negdje drugdje na web. Konkretno pišem nešto o SATA uređajima u mom računalu, i ovo „sata” sam stavio link ka članku na wikipediji. Pa tko nezna, moći će puno više o tome saznati, nego samo iz abbr elementa.

    Hoću reći – ono po čemu meni leži korist u ova dva taga, jest da se koriste kod nekih masovno poznatih elemenata. Kao što je gore napisano: NATO, SMS, WWW i slično. Ja se sjećam dok je herbiv.org bio aktivan, nisam znao što je to GTD i DIY. Tu su abbr tagovi došli do izražaja, ali opet, mislim da bi bilo korisnije staviti link na neki opširniji tekst kad dođe do nekih skraćenica koje se ne koriste baš ono, svaki dan :)

14. Dragan Babić kaže 06/10/07 11:08 AM

    

    Ja mislim da u tvom slučaju nema dileme, abbr je tu da naznači šta predstavlja ta abrevijacija/akronim, a link do stranice na vikipediji je za one koji žele da se informišu o stvari koja stoji iza akronima.

    Inače što se tiče @abbr@ i @acronym@ elemenata – koristi @abbr@ jer se ovaj drugi smatra suvišnim jer su praktično svi akronimi u suštini abrevijacije.

15. blackshtef kaže 06/10/07 12:58 PM

    hm, možda nebi bilo loše staviti i abbr i href odjednom, pa ono, for more info, klik :)

Komentariši unos “Akronimi i abrevijacije”

Ukoliko se odlučite na smeli korak komentarisanja, Vaše ime će biti linkovano sa Vašim uri-jem ukoliko ste ga uneli. Vaša email adresa je neophodna, ali je diskrecija zagarantovana i neće biti prosleđena trećem licu. Spammeri stop.

Tekst komentara možete formatirati uz pomoć textile-a. Sav HTML će biti odstranjen.
Obratite pažnju na pravopis i po mogućnosti koristite naša slova.

Ime:

Email:

http://

Komentar:

Zapamti info?

Zadržavam pravo da sankcionišem, uklonim, izmenim offtopic komentare, kao i one koje nemaju veze sa unosom pod kojim su objavljeni. Sa druge strane podržavam i ohrabrujem otvaranja konstruktivnih i otvorenih diskusija putem komentara. Unapred hvala što se držite teme.